Кенедијеви – Бајденов избор за амбасадоре

Две припаднице династије Кенеди, некадашњи градоначелник Чикага и садашњи градоначелник Лос Анђелеса нашли су се на листи будућих америчких амбасадора, на коју је председник Џозеф Бајден ставио више звучних имена, политичара и донатора него што су радили његови претходници.

Како је јавио Си-Ен-Ен, амбасадорка у Аустралији биће Керолајн Кенеди, кћерка некадашњег шефа Беле куће Џона Кенедија. Она је за време Барака Обаме била амбасадорка у Јапану, иако пре тога није имала везе с дипломатијом.

Како пише „Гардијан”, оваква намештења изазивају незадовољство бројних каријерних дипломата у Стејт департменту, посебно због чињенице да се такозвани политички амбасадори шаљу у престонице од најважнијег значаја за Вашингтон.

Недостатак искуства у међународним односима замера се и градоначелнику Лос Анђелеса Ерику Гарсетију, кога је Бајден именовао за амбасадора у Индији, и Раму Емануелу, бившем градоначелнику Чикага, који ће највероватније бити постављен за првог америчког дипломату у Јапану.

Избор је разумљив ако се зна да су ова имена утицајна у Демократској странци. И поред критика каријерних дипломата, председници често за амбасадоре бирају политичке савезнике, пријатеље и финансијере предизборних кампања.

Осим што припада најпознатијој политичкој породици, некадашња адвокатица Керолајн Кенеди блиска је Бајденова пријатељица, а поклањала је и новац за његову кампању. Станар Авеније Пенсилванија пронашао је место и за Викторију Кенеди, удовицу некадашњег сенатора Едварда Кенедија, брата Џона Кенедија. Викторија Кенеди ће бити амбасадорка у Аустрији. Гарсети је био један од званичника на које се Бајден највише ослањао у кампањи, а Рам Емануел је био шеф кабинета у Белој кући у време кад је садашњи шеф вашингтонске владе био потпредседник државе.

Колико год да је оваква расподела амбасадорских места на мети критика, председници не одустају од ње, пише „Политико”, наводећи да је свака администрација регрутовала трећину амбасадора међу некаријерним дипломатама. За време Доналда Трампа број се повећао на око 40 одсто. Ако се садашњи шеф вашингтонске администрације не предомисли за нека имена, половину највиших америчких дипломата чиниће политички изабрани амбасадори.

Кад је реч о правници Викторији Кенеди, влада се и не труди да сакрије чињеницу да председник жели да се одужи покојном сенатору Кенедију, који је Бајдену помогао у каријери.

Далеко веће изненађење је Синди Макејн, која ће бити амбасадорка у Организацији за храну и пољопривреду у Уједињеним нацијама, а чланица је супротстављеног, републиканског табора. Синди Макејн је удовица некадашњег конзервативног сенатора Џона Макејна, против кога су се Обама и Бајден борили на председничким изборима 2008. Иако на први поглед чуди зашто председник у Рим шаље супругу свог политичког противника, породица Макејн се толико противила Трампу да је на изборима између Трампа и Бајдена подржала Бајдена.

Садашњи председник је оптужио претходника да је ослабио америчку спољну политику и обећао да ће Стејт департменту вратити стару славу. Многи су веровали да ће ово обећање испунити уз помоћ дугогодишњих професионалаца у међународној политици па не скривају незадовољство појединим Бајденовим амбасадорима. Магазин „Њу рипаблик” пише да већину поменутих имена не препоручује ништа друго осим што одлично познају председника. Као најпроблематичнији пример магазин наводи Раму Емануела, питајући се како ће се у дипломатији снаћи човек познат по томе што је чак и на Капитолу псовао и галамио. Критичара има и у Демократској странци, па је сенаторка из Масачусетса Елизабет Ворен из прогресивног крила партије осудила Бајдена због именовања људи који су с њим лично повезани.

Према критичарима, кад председник у најпожељније престонице пошаље некаријерне дипломате, он се само одужује људима који су му помагали у животу или каријери и, препуштајући спољну политику аматерима, доводи у опасност државне интересе. Има и оних који бране ову праксу, тврдећи да је разумљиво да шеф Беле куће жели да у америчким амбасадама у најважнијим земљама има особу коју одлично познаје и у коју има велико поверење.

Подржаваоци објашњавају да стране владе често више цене политичке него каријерне амбасадоре, јер ови први могу да гарантују директну везу са Западним крилом. Као што се често истицало у случају Керолајн Кенеди, Јапан је поштовао то што су САД у Токио послале амбасадорку којој ће се Обама у сваком тренутку јавити на телефон. Кад Вашингтон пошаље неког попут кћерке ЏФК-а, то значи да посебно вреднује ту земљу, истичу поборници овог обичаја.

За Николаса Бернса, који је виђен за амбасадора у Кини, могло би се рећи да спаја међународно искуство с личним контактима у администрацији. Бернс је у одличним односима с Бајденом и државним секретаром Ентонијом Блинкеном, а на Балкану је постао познат као портпарол Стејт департмента и десна рука Ричарда Холбрука у време потписивања Дејтонског споразума и касније као амбасадор у НАТО-а.