Kenedijevi – Bajdenov izbor za ambasadore

Dve pripadnice dinastije Kenedi, nekadašnji gradonačelnik Čikaga i sadašnji gradonačelnik Los Anđelesa našli su se na listi budućih američkih ambasadora, na koju je predsednik Džozef Bajden stavio više zvučnih imena, političara i donatora nego što su radili njegovi prethodnici.

Kako je javio Si-En-En, ambasadorka u Australiji biće Kerolajn Kenedi, kćerka nekadašnjeg šefa Bele kuće Džona Kenedija. Ona je za vreme Baraka Obame bila ambasadorka u Japanu, iako pre toga nije imala veze s diplomatijom.

Kako piše „Gardijan”, ovakva nameštenja izazivaju nezadovoljstvo brojnih karijernih diplomata u Stejt departmentu, posebno zbog činjenice da se takozvani politički ambasadori šalju u prestonice od najvažnijeg značaja za Vašington.

Nedostatak iskustva u međunarodnim odnosima zamera se i gradonačelniku Los Anđelesa Eriku Garsetiju, koga je Bajden imenovao za ambasadora u Indiji, i Ramu Emanuelu, bivšem gradonačelniku Čikaga, koji će najverovatnije biti postavljen za prvog američkog diplomatu u Japanu.

Izbor je razumljiv ako se zna da su ova imena uticajna u Demokratskoj stranci. I pored kritika karijernih diplomata, predsednici često za ambasadore biraju političke saveznike, prijatelje i finansijere predizbornih kampanja.

Osim što pripada najpoznatijoj političkoj porodici, nekadašnja advokatica Kerolajn Kenedi bliska je Bajdenova prijateljica, a poklanjala je i novac za njegovu kampanju. Stanar Avenije Pensilvanija pronašao je mesto i za Viktoriju Kenedi, udovicu nekadašnjeg senatora Edvarda Kenedija, brata Džona Kenedija. Viktorija Kenedi će biti ambasadorka u Austriji. Garseti je bio jedan od zvaničnika na koje se Bajden najviše oslanjao u kampanji, a Ram Emanuel je bio šef kabineta u Beloj kući u vreme kad je sadašnji šef vašingtonske vlade bio potpredsednik države.

Koliko god da je ovakva raspodela ambasadorskih mesta na meti kritika, predsednici ne odustaju od nje, piše „Politiko”, navodeći da je svaka administracija regrutovala trećinu ambasadora među nekarijernim diplomatama. Za vreme Donalda Trampa broj se povećao na oko 40 odsto. Ako se sadašnji šef vašingtonske administracije ne predomisli za neka imena, polovinu najviših američkih diplomata činiće politički izabrani ambasadori.

Kad je reč o pravnici Viktoriji Kenedi, vlada se i ne trudi da sakrije činjenicu da predsednik želi da se oduži pokojnom senatoru Kenediju, koji je Bajdenu pomogao u karijeri.

Daleko veće iznenađenje je Sindi Makejn, koja će biti ambasadorka u Organizaciji za hranu i poljoprivredu u Ujedinjenim nacijama, a članica je suprotstavljenog, republikanskog tabora. Sindi Makejn je udovica nekadašnjeg konzervativnog senatora Džona Makejna, protiv koga su se Obama i Bajden borili na predsedničkim izborima 2008. Iako na prvi pogled čudi zašto predsednik u Rim šalje suprugu svog političkog protivnika, porodica Makejn se toliko protivila Trampu da je na izborima između Trampa i Bajdena podržala Bajdena.

Sadašnji predsednik je optužio prethodnika da je oslabio američku spoljnu politiku i obećao da će Stejt departmentu vratiti staru slavu. Mnogi su verovali da će ovo obećanje ispuniti uz pomoć dugogodišnjih profesionalaca u međunarodnoj politici pa ne skrivaju nezadovoljstvo pojedinim Bajdenovim ambasadorima. Magazin „Nju ripablik” piše da većinu pomenutih imena ne preporučuje ništa drugo osim što odlično poznaju predsednika. Kao najproblematičniji primer magazin navodi Ramu Emanuela, pitajući se kako će se u diplomatiji snaći čovek poznat po tome što je čak i na Kapitolu psovao i galamio. Kritičara ima i u Demokratskoj stranci, pa je senatorka iz Masačusetsa Elizabet Voren iz progresivnog krila partije osudila Bajdena zbog imenovanja ljudi koji su s njim lično povezani.

Prema kritičarima, kad predsednik u najpoželjnije prestonice pošalje nekarijerne diplomate, on se samo odužuje ljudima koji su mu pomagali u životu ili karijeri i, prepuštajući spoljnu politiku amaterima, dovodi u opasnost državne interese. Ima i onih koji brane ovu praksu, tvrdeći da je razumljivo da šef Bele kuće želi da u američkim ambasadama u najvažnijim zemljama ima osobu koju odlično poznaje i u koju ima veliko poverenje.

Podržavaoci objašnjavaju da strane vlade često više cene političke nego karijerne ambasadore, jer ovi prvi mogu da garantuju direktnu vezu sa Zapadnim krilom. Kao što se često isticalo u slučaju Kerolajn Kenedi, Japan je poštovao to što su SAD u Tokio poslale ambasadorku kojoj će se Obama u svakom trenutku javiti na telefon. Kad Vašington pošalje nekog poput kćerke DžFK-a, to znači da posebno vrednuje tu zemlju, ističu pobornici ovog običaja.

Za Nikolasa Bernsa, koji je viđen za ambasadora u Kini, moglo bi se reći da spaja međunarodno iskustvo s ličnim kontaktima u administraciji. Berns je u odličnim odnosima s Bajdenom i državnim sekretarom Entonijom Blinkenom, a na Balkanu je postao poznat kao portparol Stejt departmenta i desna ruka Ričarda Holbruka u vreme potpisivanja Dejtonskog sporazuma i kasnije kao ambasador u NATO-a.