Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТОЧНА СТРАНА

Нема мира у Арцаху

Председник Азербејџана Илхам Алијев посетио је у јулу Кремљ (EPA-EFFE/Mikhail KLimentyev)

Јерменски премијер Никол Пашињан обратио се прошле седмице Москви са захтевом да на линију сукоба његове земље са суседним Азербејџаном пошаље додатни контингент војске како би се осујетили покушаји припадника азербејџанских оружаних снага да продру на јерменску територију. Русија је, у складу са својим обавезама из чланства у Организацији договора о колективној безбедности (ОДКБ), то и учинила. Нове трупе стациониране су у провинцији Тавуш, на северу земље, у непосредној близини најугроженијих јерменских села.

„Јерменија и од осталих чланица међународне заједнице очекује што конкретније предлоге за коначно решење вишедеценијског неспоразума са суседним Азербејџаном”, истакао је јерменски премијер. Преговори о будућности житеља овог дела Кавказа могу да се воде на свим нивоима и сваки заједнички постигнут договор биће добродошао, нагласио је Пашињан.

„Мандат који смо добили од грађана да кренемо новим, мирним путем у развоју Јерменије, Нагорно-Карабаха и других региона за владу значи посебну одговорност. У намери да разрешимо сва горућа питања морамо бити максимално флексибилни. Морамо да изнађемо решења која од нас изискују садашње околности”, закључио је.

С друге стране, јерменски министар одбране Арсак Карапетјан као да не дели оптимизам премијера. Он не одбацује ни могућност да ће поједина демаркациона питања с Азербејџаном морати да се решавају употребом силе. Током недавног разговора са Станиславом Засом, генералним секретаром ОДКБ, Карапетјан је напоменуо да његова земља задржава право да војно брани сопствену територију у случају провокација са стране противника: „Залажемо се за мир, али нећемо трпети притиске на нашим границама. Уколико проблем не буде разрешен мирним методима, бићемо присиљени на употребу силе”.

Подсетимо, Нагорно-Карабах је део Азербејџана с већинским јерменским становништвом и под јерменском војном контролом. Сукоби две земље око поменуте територије трају, с мањим или већим интензитетом, безмало сто година. Тачније, од тренутка кад су совјетске власти одлучиле да спорну област административно припоје тадашњој Азербејџанској Совјетској Социјалистичкој Републици.

Мир је, захваљујући улози централних власти у Москви, колико-толико контролисан. Ипак, у фебруару 1988. избио је велики оружани сукоб између Азербејџана и Јермена из Нагорно-Карабаха, којима су се придружиле и званичне оружане снаге Јерменије. Рат је потрајао чак до маја 1994, дакле и након распада СССР-а, што је за резултат имало расељавање 230.000 Јермена из Азербејџана и 800.000 Азера из Јерменије и Карабаха. У новоствореној области одржан је и референдум о стварању посебне републике – Арцаха. Ова држава, међутим, никад није међународно призната.

Недавни сукоб, вођен од 27. септембра до 10. новембра 2020, многи су стога назвали Другим ратом за Нагорно-Карабах. О озбиљности окршаја најбоље сведочи број изгинулих војника с обе стране. Званично, Јерменија је изгубила 2.425 припадника оружаних снага, док је број погинулих с азербејџанске стране (незванично) 2.783 човека под оружјем. Садашњи мир утаначен је под покровитељством Москве.

Оно што је специфично за прошлогодишње догађаје је и чињеница да су у њих биле уплетене Русија и Турска, као и групе плаћеника из Сирије. Нема сумње да две силе имају своје интересе у овом делу света. У време најжешћих борби прошле године светски медији су били преплављени причама о томе какве ко економске, па и војне користи може да извуче на овим просторима.

Поменимо и да је сукоб у Нагорно-Карабаху у једном тренутку утихнуо захваљујући ангажовању САД. Како је саопштено 26. октобра, две стране су уз посредовање америчких званичника договориле тзв. хуманитарни прекид ватре. Вест је обишла свет, а поздрављена је и у Вашингтону. Ипак, једва који минут након постизања договора сукоби су настављени једнаком жестином као и пре тога. Азербејџан је оптужио јерменске снаге за бомбардовање градића Тертер и околних села, док је јерменски министар одбране одговорио да су гађани искључиво војни циљеви.

Али вратимо се апелу Пашињана. Објективно, руске трупе су на граници тек у функцији одржавања мира. Све остало је на званичницима две зараћене земље. А ту, за сада, баш и нема много спремности за право „спуштање лопте”. Питање Нагорно-Карабаха је једно од оних која одлучују о судбини не само житеља ове области, већ и оних структура у сукобљеним државама које у својим рукама држе судбину свих уплетених у деценијско неразумевање две земље.

А то баш не „мирише” на скори престанак непријатељстава.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.