Гласање у аутомобилима

Специјално за „Политику”

Осло – На редовним парламентарним изборима у Норвешкој, заказаним за 13. септембар, очекује се промена власти. Према поузданим и објективним истраживањима расположења бирачког тела, владајућу „плавo-зелену” коалицију на челу с премијерком Ерном Солберг смениће савез партија окупљених око највеће норвешке странке Радничке партије, у политичком жаргону назван „црвено-зелени” блок.

Изборне сондаже, партијски барометри и популарни изборни аутомати које готово свакодневно спроводе дневне новине и телевизије, указују да ће на јесен доћи до смене власти у Норвешкој и да актуелна владајућа гарнитура, грађански блок, драстично губи подршку у бирачком телу. Према последњем партијском барометру агенције Риспонс анализе и изборном аутомату високотиражног дневног листа „Верденс ганг” (ВГ), владајућа странка премијерке Солберг – Конзервативна партија Хејре (Десно) – ужива подршку свега 18,9 одсто бирачког корпуса. То је стрмоглави пад у односу на март, кад је ова либерална странка на основу тадашњег мерења пулса потенцијалних гласача имала поверење чак 27,8 одсто испитаника. За само пет месеци владајућа Конзервативна партија изгубила је подршку 250.000 бирача, упозоравају аналитичари из агенције Риспонс анализе.

Највећој норвешкој странци, сада опозиционој Радничкој партији, која претендује да освоји већину и формира „црвено-зелену” владу, популарност расте из дана у дан и тренутно се котира на 24,8 одсто подршке бирачког тела. У трци за премијерску фотељу, вођа „црвених” убедљиво води у односу на „плаву” лидерку. Према предизборном истраживању дневника ВГ, чак 51 одсто анкетираних одговорио је да би лидер лабуриста Јонас Гар Стере требало да постане премијер. С друге стране, пак, 41 одсто испитаних навело је да би желели да актуелна председница владе и шеф Либерално-конзервативне странке Ерна Солберг остане на власти још један мандат.

У Норвешкој се партије „етикетирају” бојама, зависно од програма и идеологије: десничари, националисти, либералне, грађанске, конзервативне странке су идеолошки „плаве”, док у редове „црвених” спадају радничке, сељачке, социјалистичке партије, левичари, који баштине и неке идеје социјализма, комунизма, социјалне правде и једнакости. Под кров „зелених” окупљају се углавном еколошке партије и Партија центра (Сентерпартиет), највећа странка међу зеленима, која је идеолошки наследник старих сељачких партија и странака које су некада заступале рибаре.

И пре избора, дакле током кампање, зна се да се „плави” и „црвени” не мешају, не сарађују, не праве коалиције. „Зелени” су најчешће тас на ваги који претегне да се формира коалициона или подржи мањинска влада. „Зелени” углавном ступају у пакт с „црвенима”, ретко с „плавима”.

Дакле, уколико се обистине предизборна истраживања, а до сада су се показивала као тачна, уз маргиналне процентуалне грешке, просту већину имала би „црвено-зелена” влада састављена од водеће Радничке партије (АП), Партије центра (СП) Социјалистичке странке левице (СВ), а уколико им се прикључе идеолошки блиске мање странке – Партија зелених (МДГ) и Црвени (Ред), имали би апсолутну већину у парламенту од 169 посланика.

Норвешку „челичну леди” и њен тим може да спасе само чудо – уколико се догоди неки драматични, „коперникански” обрт међу бирачима. Темељи њене власти први пут су се озбиљно уздрмали још почетком ове године, кад су из владе изашли седам година верни коалициони партнери из Прогресивне партије или Норвешке партије напретка (Фремскритс партиет – ФРП). Челници ове националистичко-либералне, народне партије нису хтели да пристану на компромис с партнерима из владајућег блока упркос вишемесечним преговорима и убеђивањима. А повод за раскол и разлаз у врху „плаво-плавог” савеза био је готово бизаран: премијерка Солберг и министри из њене партије одлучили су да се из ратне зоне из Сирије евакуише и спаси двадесетдеветогодишња жена, ратница из редова Исламске државе. Она је норвешки држављанин пакистанског порекла и борила се у Сирији. Норвешке власти су је оптужиле за тероризам а анагажовани су огромни државни ресурси да је доведу у Норвешку из хуманитарних разлога – јер јој је једно од двоје деце било озбиљно болесно. Полиција, службеници Министарства спољних послова и тајне полиције успели су да извуку ову жену с двоје деце из Сирије и приведу је правди у Ослу. То је разљутило партнере из десничарске Прогресивне партије који су иначе познати по оштрој реторици и залажу се за ригорозне мере према странцима, имигрантима, и из принципијелних и идеолошких разлога напустили су власт. Влада није пала јер су јој подршку дали Хришћанска народна странка (Крф) и Социјално-либерална партија левице (Венстре).

Више куриозитета и феномена прате овогодишње изборе. Главно изјашњавање бирача заказано је за 13. септембар, али су избори већ почели, а напоредо тече и жестока кампања. Биралишта за 3,9 милиона бирача отворена су већ 10. августа и све до 10. септембра пунолетни грађани с правом гласа могу да бирају своје кандидате и партије у такозваном гласању унапред. По традицији, у „претпремијерном” предизборном циклусу гласања велики је одзив бирача. На прошлим скупштинским изборима унапред је гласало 36 одсто уписаних у изборне спискове, док се ове године очекује и већи број, будући да многи желе да избегну контакте у страху од вируса корона.

Први пут у историји парламентаризма у Норвешкој уведена је несвакидашња, креативна могућност гласања у аутомобилима: гласач који је болестан, у изолацији, карантину или је под другим мерама због пандемије вируса корона, односно уколико страхује да би могао да буде заражен, моћи ће аутомобилом да се довезе на специјално отворене пунктове за гласање и тако обави грађанску дужност. Бирач по систему „драјв-ин”, без контакта, као када, на пример, наручује храну у „Мекдоналдсу”, уђе колима на специјално гласачко место, од члана изборне комисије добије изборни материјал, гласа и кроз прозор врати листић. За старија, немоћна лица и теже болеснике, на дан избора организују се и кућне посете изборне комисије, тако да и ове категорије становника, уз претходну најаву, могу да остваре своје бирачко право.