Рок свирка и милион звезда за Мишу

„У мом рокенрол животу било је лепих и прелепих тренутака, али и ружних, грозних и тешких. Било је доста тога. Уосталом, рокенрол као стил и начин живота не би био тако диван да не садржи све оно што данас називамо – лудило. Кад кажем музика, мислим на рокенрол, а тај рокенрол је у ствари мој живот”, овим одломком из књиге „Уживо! – Аутобиографија” Мише Алексића, који је прочитала његова кћерка Мина, почео је концерт „Рибље чорбе” и пријатеља на Ташмајдану у част некадашњег бас гитаристе овог бенда. Затим су се зачули последњи тонови гитаре која је припадала легендарном музичару бенда, који више није међу нама, а који би јуче прославио 68. рођендан.

Мина Алексић

А онда је топлу августовску ноћ проткао магичан звук и по ко зна који пут смо схватили да легенде не умиру. Низале су се нумере „Убијају рокенрол”, „Ја ратујем сам”, „Ко те љуби док сам ја на стражи”, „Одлазак у град”, „Луд 100 посто”, а Бора Ђорђевић, фронтмен групе, рекао је да ће у првом делу концерта публика слушати углавном Мишине песме.

У маси, која је била распоређена на читавом стадиону и на трибинама, било је много оних који су одрастали уз музику овог бенда.

– Уз песму „Целу ноћ те сањам” играли смо „стискавац” на журкама. Плешемо и сад, уз „Чорбу” смо стварали успомене – причали су човек и жена, а онда заплесали у ритму ове баладе чији је аутор Алексић. Низали су ванвременски хитови, а многи од посетилаца нису се устручавали да са нашом екипом поделе најлепша сећања на „Рибљу чорбу”.

– Ми смо били на концерту 1979. године. Било је облачно и чекали смо да падне киша – испричали су отац и син. Сећам се као да је јуче било, јун 2002. године, био сам на концерту на стадиону ОФК Београда – прича Стеван Прелић. – Био је то први музички спектакл на који сам отишао сам са друштвом.

Уз „Чорбу” се одрастало, волело, патило и заљубљивало, сведоче неки од посетилаца, а музички догађај у Мишину част мало ко је желео да пропусти. Ни тропска врућина, ни бојазан од вируса, ни радни дан нису спречили људе да се окупе на стадиону и упуте последњи поздрав славном музичару. Ђорђевић је замолио за минут аплауза за Мишу, а након што се проломио громогласни аплауз, посетиоци су из свог гласа почели да скандирају његово име. Ово је била прилика да верна публика „Чорбе” први пут чује музику коју је Миша Алексић направио пре пандемије вируса корона.

– Не трошите џабе паре, нисам толико важан лик.  Укрстите две гитаре, нек то буде споменик – гласи рефрен песме „Две гитаре” , а како је рекао Ђорђевић, требало би сви да га научимо напамет. На сцени су наступили Алексићеви пријатељи и славни музичари – Живорад и Драги Јелић, Звонимир Ђукић, Момчило Бајагић... Ђукић је позвао публику да екране својих мобилних телефона окрену ка небу, да то буде „милион звезда за Мишу”, а онда је уследио хит „Рокенрол за кућни савет”.

Обожаваоци лика и дела чувеног басисте и „Рибље чорбе” дошли су из Хрватске, Словеније, али и из унутрашњости земље.

– Он је био ненаметљив и познат искључиво по савршеној музици коју је стварао. Да није било ситуације са короном, прошле године бисмо га испратили онако како му доликује. Зато смо вечерас овде, певамо његове песме и славимо његов рођендан! – испричала је у даху Анђела из Сопота, која је успела да се пробије у прве редове.

На левој страни бине, где је публика навикла да стоји Алексић, стајао је Иван Станковић Ивке, а након што је Ђорђевић свима представио већ свима добро познату екипу на сцени, публика је скандирала „Ивке, Ивке”. Затим су наставили да певају чувене нумере из свег гласа, нашој екипи се учинило да се тресе земља. А моћан звук чуо се до звезда, па и даље – све до бескраја.

Посетиоци су стајали у редовима да уђу, гужве је било и у околним улицама, за улазак на концерт није била потребна потврда о вакцинацији, а сви су се трудили да у реду одржавају одстојање. Видео се и штанд на коме су се продавали албуми бенда, а организатор музичког спектакла „Рибља чорба и пријатељи у част Мише Алексића” су Центар београдских фестивала – ЦЕБЕФ и „Мелос естрада”.