Rok svirka i milion zvezda za Mišu

„U mom rokenrol životu bilo je lepih i prelepih trenutaka, ali i ružnih, groznih i teških. Bilo je dosta toga. Uostalom, rokenrol kao stil i način života ne bi bio tako divan da ne sadrži sve ono što danas nazivamo – ludilo. Kad kažem muzika, mislim na rokenrol, a taj rokenrol je u stvari moj život”, ovim odlomkom iz knjige „Uživo! – Autobiografija” Miše Aleksića, koji je pročitala njegova kćerka Mina, počeo je koncert „Riblje čorbe” i prijatelja na Tašmajdanu u čast nekadašnjeg bas gitariste ovog benda. Zatim su se začuli poslednji tonovi gitare koja je pripadala legendarnom muzičaru benda, koji više nije među nama, a koji bi juče proslavio 68. rođendan.

Mina Aleksić

A onda je toplu avgustovsku noć protkao magičan zvuk i po ko zna koji put smo shvatili da legende ne umiru. Nizale su se numere „Ubijaju rokenrol”, „Ja ratujem sam”, „Ko te ljubi dok sam ja na straži”, „Odlazak u grad”, „Lud 100 posto”, a Bora Đorđević, frontmen grupe, rekao je da će u prvom delu koncerta publika slušati uglavnom Mišine pesme.

U masi, koja je bila raspoređena na čitavom stadionu i na tribinama, bilo je mnogo onih koji su odrastali uz muziku ovog benda.

– Uz pesmu „Celu noć te sanjam” igrali smo „stiskavac” na žurkama. Plešemo i sad, uz „Čorbu” smo stvarali uspomene – pričali su čovek i žena, a onda zaplesali u ritmu ove balade čiji je autor Aleksić. Nizali su vanvremenski hitovi, a mnogi od posetilaca nisu se ustručavali da sa našom ekipom podele najlepša sećanja na „Riblju čorbu”.

– Mi smo bili na koncertu 1979. godine. Bilo je oblačno i čekali smo da padne kiša – ispričali su otac i sin. Sećam se kao da je juče bilo, jun 2002. godine, bio sam na koncertu na stadionu OFK Beograda – priča Stevan Prelić. – Bio je to prvi muzički spektakl na koji sam otišao sam sa društvom.

Uz „Čorbu” se odrastalo, volelo, patilo i zaljubljivalo, svedoče neki od posetilaca, a muzički događaj u Mišinu čast malo ko je želeo da propusti. Ni tropska vrućina, ni bojazan od virusa, ni radni dan nisu sprečili ljude da se okupe na stadionu i upute poslednji pozdrav slavnom muzičaru. Đorđević je zamolio za minut aplauza za Mišu, a nakon što se prolomio gromoglasni aplauz, posetioci su iz svog glasa počeli da skandiraju njegovo ime. Ovo je bila prilika da verna publika „Čorbe” prvi put čuje muziku koju je Miša Aleksić napravio pre pandemije virusa korona.

– Ne trošite džabe pare, nisam toliko važan lik.  Ukrstite dve gitare, nek to bude spomenik – glasi refren pesme „Dve gitare” , a kako je rekao Đorđević, trebalo bi svi da ga naučimo napamet. Na sceni su nastupili Aleksićevi prijatelji i slavni muzičari – Živorad i Dragi Jelić, Zvonimir Đukić, Momčilo Bajagić... Đukić je pozvao publiku da ekrane svojih mobilnih telefona okrenu ka nebu, da to bude „milion zvezda za Mišu”, a onda je usledio hit „Rokenrol za kućni savet”.

Obožavaoci lika i dela čuvenog basiste i „Riblje čorbe” došli su iz Hrvatske, Slovenije, ali i iz unutrašnjosti zemlje.

– On je bio nenametljiv i poznat isključivo po savršenoj muzici koju je stvarao. Da nije bilo situacije sa koronom, prošle godine bismo ga ispratili onako kako mu dolikuje. Zato smo večeras ovde, pevamo njegove pesme i slavimo njegov rođendan! – ispričala je u dahu Anđela iz Sopota, koja je uspela da se probije u prve redove.

Na levoj strani bine, gde je publika navikla da stoji Aleksić, stajao je Ivan Stanković Ivke, a nakon što je Đorđević svima predstavio već svima dobro poznatu ekipu na sceni, publika je skandirala „Ivke, Ivke”. Zatim su nastavili da pevaju čuvene numere iz sveg glasa, našoj ekipi se učinilo da se trese zemlja. A moćan zvuk čuo se do zvezda, pa i dalje – sve do beskraja.

Posetioci su stajali u redovima da uđu, gužve je bilo i u okolnim ulicama, za ulazak na koncert nije bila potrebna potvrda o vakcinaciji, a svi su se trudili da u redu održavaju odstojanje. Video se i štand na kome su se prodavali albumi benda, a organizator muzičkog spektakla „Riblja čorba i prijatelji u čast Miše Aleksića” su Centar beogradskih festivala – CEBEF i „Melos estrada”.