Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мелодије Анадолије на Петроварадину

Анадолијски дувачки квинтет у свом репертоару има богату листу традиционалних музичких дела која преносе кроз флауту, фагот, обоу, кларинет и рог
Анадолијски дувачки квинтет (Фото промо)

Веома је тешко реализовати пројекте у новонасталим околностима. Ипак, успели смо да превазиђемо све евентуалне препреке и пружимо шансу не само Новосађанима већ и свим другим љубитељима доброг звука, да чују Анадолијски дувачки квинтет (Anadolu Nefesli Beşlisi), чији сутрашњи наступ на Петроварадину у Новом Саду за „Политику” најављује Ајшенур Кандемир, новоименована директорка Института „Јунус Емре” у Београду.

Реч је о светски познатом музичком саставу, састављеном од врхунских музичара и професионалаца. Овај дувачки квинтет основан је 2014. године, а са собом носе медолије Анадолије у новом, модерном руху. Гости из Турске наступиће на Петроварадинској тврђави у оквиру овогодишњег 14. издања „Тамбурица феста 2021” у Новом Саду, једног од најрепрезентативнијих фестивала етно музике у региону, које ће по традици окупити најбоље мајсторе пера и жице. Турска је ове године понела епитет „земље пријатеља фестивала”.

Ајшенур Кандемир новоименована директорка Института „Јунус Емре” у Београду (Фото Институт Јунус Емре)

‒ Анадолијски дувачки квинтет у свом репертоару има богату листу традиционалних музичких дела која преносе кроз флауту, фагот, обоу, кларинет и рог. Ова оригинална постава специјално поводом „Тамбурица феста 2021” долази са појачањем, али хајде да не откривамо баш све. Веома нам је драго да имамо прилику, да са драгим пријатељима из Новог Сада организујемо овакав музички спектакл који је уједно и наш први музички пројекат након пандемије ‒ каже Ајшенур Кандемир.

Институт „Јунус Емре”, годинама уназад ради на представљању турске културе и уметности у Београду, организовањем заједничких акција које су усмерене ка разумевању културе и уметности различитих нација. Колико је деликатно трајати на том пољу у новонасталим околностима, наша саговорница каже:

‒ Прва препрека је увек могућност да се планирана активност не одржи и увек са стрепњом чекамо нове препоруке Владе Републике Србије. Ту су и детаљи о којима раније нико није размишљао, као што је број људи који ће присуствовати догађају, средства за дезинфекцију руку, маске, поштовање дистанце. Као културна институција која се налази у 62 земаље света, Институт „Јунус Емре” своје активности планира и годину дана унапред, што тренутно није могуће. Ипак, дајемо све од себе да љубитељима турске културе и уметности не ускратимо прилику да уживају у нашим пројектима.

Овај институт истрајава на организовању предстојећих јесењих културних дешавања. Поред стандардног семестра турског језика и курсева који почињу 20. септембра, како наводи Ајшенур Кандемир, планирали су и низ активности у оквиру Године великог турског мислиоца Јунуса Емреа, проглашене од стране Унеска у знак сећања на 700 година од његове смрти.

‒ На тај начин желимо да наше драге пријатеље из Србије ближе упознамо са ликом и делом турског суфијског песника из 13. века, чије име с поносом носи и наш институт. За зиму смо планирали „Недељу турског филма”, која нажалост прошле године није организована због пандемије вируса корона. Видећемо да ли ћемо ове године имати више среће. Наш рад веома олакшава чињеница да делимо историју, самим тим и културу, уметност, али и језик. Ипак, трудимо се да донесемо и нешто ново, и тако упознамо Србију са свим вредностима које Турска носи. Узимајући у обзир одзив и посете на нашим активностима, рекла бих да нам одлично иде, каже Ајшенур Кандемир и даје одговор на питање: Како замишљате да ће изгледати свет после короне?

‒ Желим да верујем да ће корона ускоро бити прошлост, те да ћемо се вратити свакодневним активностима без бојазни о разбољевању. Искрено се надам да пандемија неће потрајати довољно дуго да драстично измени друштвени живот који се овде колико толико наставља упркос опасности од заразе.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Gde je zajednička prošlost tu se stvari odvijaju kao u kultnom dokumentarnom filmu "Čija je ovo pesma?" ("Chia e tazi pesen?", 2003), Bugarka Adela Peeva. Adela je 2007. snimila još jedan kultni dokumentarni film - "Razvod po albanski" ("Divorce Albanian Style"; doba vladavine Nadzmije i Enver Hodže) - Treba pogledati...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.