Nedelja, 17.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Melodije Anadolije na Petrovaradinu

Anadolijski duvački kvintet u svom repertoaru ima bogatu listu tradicionalnih muzičkih dela koja prenose kroz flautu, fagot, obou, klarinet i rog
Анадолијски дувачки квинтет (Фото промо)

Veoma je teško realizovati projekte u novonastalim okolnostima. Ipak, uspeli smo da prevaziđemo sve eventualne prepreke i pružimo šansu ne samo Novosađanima već i svim drugim ljubiteljima dobrog zvuka, da čuju Anadolijski duvački kvintet (Anadolu Nefesli Beşlisi), čiji sutrašnji nastup na Petrovaradinu u Novom Sadu za „Politiku” najavljuje Ajšenur Kandemir, novoimenovana direktorka Instituta „Junus Emre” u Beogradu.

Reč je o svetski poznatom muzičkom sastavu, sastavljenom od vrhunskih muzičara i profesionalaca. Ovaj duvački kvintet osnovan je 2014. godine, a sa sobom nose medolije Anadolije u novom, modernom ruhu. Gosti iz Turske nastupiće na Petrovaradinskoj tvrđavi u okviru ovogodišnjeg 14. izdanja „Tamburica festa 2021” u Novom Sadu, jednog od najreprezentativnijih festivala etno muzike u regionu, koje će po tradici okupiti najbolje majstore pera i žice. Turska je ove godine ponela epitet „zemlje prijatelja festivala”.

Ajšenur Kandemir novoimenovana direktorka Instituta „Junus Emre” u Beogradu (Foto Institut Junus Emre)

‒ Anadolijski duvački kvintet u svom repertoaru ima bogatu listu tradicionalnih muzičkih dela koja prenose kroz flautu, fagot, obou, klarinet i rog. Ova originalna postava specijalno povodom „Tamburica festa 2021” dolazi sa pojačanjem, ali hajde da ne otkrivamo baš sve. Veoma nam je drago da imamo priliku, da sa dragim prijateljima iz Novog Sada organizujemo ovakav muzički spektakl koji je ujedno i naš prvi muzički projekat nakon pandemije ‒ kaže Ajšenur Kandemir.

Institut „Junus Emre”, godinama unazad radi na predstavljanju turske kulture i umetnosti u Beogradu, organizovanjem zajedničkih akcija koje su usmerene ka razumevanju kulture i umetnosti različitih nacija. Koliko je delikatno trajati na tom polju u novonastalim okolnostima, naša sagovornica kaže:

‒ Prva prepreka je uvek mogućnost da se planirana aktivnost ne održi i uvek sa strepnjom čekamo nove preporuke Vlade Republike Srbije. Tu su i detalji o kojima ranije niko nije razmišljao, kao što je broj ljudi koji će prisustvovati događaju, sredstva za dezinfekciju ruku, maske, poštovanje distance. Kao kulturna institucija koja se nalazi u 62 zemalje sveta, Institut „Junus Emre” svoje aktivnosti planira i godinu dana unapred, što trenutno nije moguće. Ipak, dajemo sve od sebe da ljubiteljima turske kulture i umetnosti ne uskratimo priliku da uživaju u našim projektima.

Ovaj institut istrajava na organizovanju predstojećih jesenjih kulturnih dešavanja. Pored standardnog semestra turskog jezika i kurseva koji počinju 20. septembra, kako navodi Ajšenur Kandemir, planirali su i niz aktivnosti u okviru Godine velikog turskog mislioca Junusa Emrea, proglašene od strane Uneska u znak sećanja na 700 godina od njegove smrti.

‒ Na taj način želimo da naše drage prijatelje iz Srbije bliže upoznamo sa likom i delom turskog sufijskog pesnika iz 13. veka, čije ime s ponosom nosi i naš institut. Za zimu smo planirali „Nedelju turskog filma”, koja nažalost prošle godine nije organizovana zbog pandemije virusa korona. Videćemo da li ćemo ove godine imati više sreće. Naš rad veoma olakšava činjenica da delimo istoriju, samim tim i kulturu, umetnost, ali i jezik. Ipak, trudimo se da donesemo i nešto novo, i tako upoznamo Srbiju sa svim vrednostima koje Turska nosi. Uzimajući u obzir odziv i posete na našim aktivnostima, rekla bih da nam odlično ide, kaže Ajšenur Kandemir i daje odgovor na pitanje: Kako zamišljate da će izgledati svet posle korone?

‒ Želim da verujem da će korona uskoro biti prošlost, te da ćemo se vratiti svakodnevnim aktivnostima bez bojazni o razboljevanju. Iskreno se nadam da pandemija neće potrajati dovoljno dugo da drastično izmeni društveni život koji se ovde koliko toliko nastavlja uprkos opasnosti od zaraze.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Gde je zajednička prošlost tu se stvari odvijaju kao u kultnom dokumentarnom filmu "Čija je ovo pesma?" ("Chia e tazi pesen?", 2003), Bugarka Adela Peeva. Adela je 2007. snimila još jedan kultni dokumentarni film - "Razvod po albanski" ("Divorce Albanian Style"; doba vladavine Nadzmije i Enver Hodže) - Treba pogledati...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.