Твитер кампања и избори у Србији

Друштвене мреже и нове технологије постале су свеприсутне и незаобилазне у животима људи широм планете. У 2020. години тенденцију раста бележе платформе „Фејсбук”, „Тикток”, „Снапчет” и „Редит”.

„Твитер” је након америчких избора значајно изгубио број корисника и утицај који је имао доласком Доналда Трампа на чело САД. Од почетне мреже за изношење сопствених мишљења корисника, „Твитер” се претворио у мрежу која цензурише све који другачије мисле од „центара моћи”.

Доналду Трампу је угашен налог док је био актуелни председник САД, а истовремено многи светски терористи, екстремисти, припадници криминалних нарко-картела, али и талибански политичари имају активне твитер налоге?!

Најава „Твитера” да ће угасити све налоге који негирају геноцид у Сребреници и најновије таргетирање медија у Србији који, како су саопштили, „подржавају Владу Србије” и чије ће објаве имати ограничено дејство, очит је пример цензуре с јасним политичким намерама.

„Твитер” у Србији користе пре свега опозициони политичари, симпатизери опозиционих политичких странака и скупо плаћене организоване групе твитер активиста. Они пролазе „курсеве за обуку” у софистицираним страним центрима за дигиталну пропаганду у којима добијају потребна знања за своје деловање. Формирају се „групе” за „ударе”, пре свега на српске институције, све у циљу њиховог слабљења и урушавања у јавном мњењу Србије.

На удару твитер кампање „организованих активиста” су све најважније српске институције у које народ има највише поверења: председник Србије, полиција, Српска православна црква. Кампања је „смишљено” усмерена ка најгорим персоналним увредама на рачун председника, појединих чланова владе и патријарха. Није случајно што је примарна мета на друштвеним мрежама председник државе који представља земљу и нашу политичку заједницу. Да ли су ти напади дело фрустрираних појединаца или добро организована стратегија за слабљење позиције председника пред надолазеће изборе?

Да се разумемо, не говоримо о позитивној и конструктивној критици власти, већ о кампањи агресивног блаћења и отворене сатанизације председника Србије.

Одлично плаћени и обучени политички активисти стратегијом „специјалног твитер рата” дневно су активни у нападима на председника Србије, а „осмишљена мржња” према Вучићу и члановима његове породице превазилази све цивилизацијске и културолошке норме. Тако нешто је немогуће у цивилизованим и демократским друштвима, а у тим нападима предњаче они који се највише позивају на „цивилизацију”, „толеранцију” и „демократију”. Овом кампањом они то све негирају и обесмишљавају.

На делу је најприземнији и највулгарнији речник који овде најрадије не бисмо из пристојности ни цитирали, а за који смо мислили да припада само људима из криминалног миљеа или полусвету. У најпрљавију кампању су „циљно” укључене и твитер „политичке звезде”.

Да ли су одређени светски центри моћи њих таргетирали као „нову политичку снагу”, преко које ће „обавити” своје зацртане политичке циљеве у Србији?

Када се направи анализа колико људи их прати на „Твитеру” и њихових твитова које објављују опозициони медији, јасна је стратегија и тактика која се користи, а која је већ опробана и спроведена у многим земљама.

Како функционишу друштвене мреже, а пре свега однос „лидера мишљења” и „следбеника”. Наиме, „Твитер” „политичке звезде” одржавају и појачавају слабе везе њихових пратилаца. Слабе везе захтевају мало или нимало емоционалне повезаности, потребно је само се сложити око неких основних услова, као што је, рецимо, политичка припадност. Исто тако, ниво комуникације је низак, захтевају мало личног времена да се одржавају, али опет, имају врло велику снагу, нарочито у кризним моментима или кад је јавност нечим окупирана. Такође, како се путем слабих веза које иначе нису активне (или често нису уопште) може проширити заједнички политички циљ, те посредством „Твитера” утицати на политичке догађаје, као у арапском свету 2011. године.

Међутим, то није први пут да се користила твитер мрежа у политичке сврхе.

Први случај коришћења „Твитера” за овакве сврхе је био у Молдавији и Ирану 2009. године, у Тунису 2010–2011. и Египту 2011. године.

Данас се у Србији води најпрљавија твитер кампања против председника Александра Вучића.

Поставља се питање да ли је на делу покушај „Твитера” да по опробаном „Трамп рецепту” утиче на предстојеће изборе у Србији.

„Твитер” у Србији користи од три до пет одсто становника, довољно да се пређе изборни цензус!

Медијски стручњак

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa