Tviter kampanja i izbori u Srbiji

Društvene mreže i nove tehnologije postale su sveprisutne i nezaobilazne u životima ljudi širom planete. U 2020. godini tendenciju rasta beleže platforme „Fejsbuk”, „Tiktok”, „Snapčet” i „Redit”.

„Tviter” je nakon američkih izbora značajno izgubio broj korisnika i uticaj koji je imao dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD. Od početne mreže za iznošenje sopstvenih mišljenja korisnika, „Tviter” se pretvorio u mrežu koja cenzuriše sve koji drugačije misle od „centara moći”.

Donaldu Trampu je ugašen nalog dok je bio aktuelni predsednik SAD, a istovremeno mnogi svetski teroristi, ekstremisti, pripadnici kriminalnih narko-kartela, ali i talibanski političari imaju aktivne tviter naloge?!

Najava „Tvitera” da će ugasiti sve naloge koji negiraju genocid u Srebrenici i najnovije targetiranje medija u Srbiji koji, kako su saopštili, „podržavaju Vladu Srbije” i čije će objave imati ograničeno dejstvo, očit je primer cenzure s jasnim političkim namerama.

„Tviter” u Srbiji koriste pre svega opozicioni političari, simpatizeri opozicionih političkih stranaka i skupo plaćene organizovane grupe tviter aktivista. Oni prolaze „kurseve za obuku” u sofisticiranim stranim centrima za digitalnu propagandu u kojima dobijaju potrebna znanja za svoje delovanje. Formiraju se „grupe” za „udare”, pre svega na srpske institucije, sve u cilju njihovog slabljenja i urušavanja u javnom mnjenju Srbije.

Na udaru tviter kampanje „organizovanih aktivista” su sve najvažnije srpske institucije u koje narod ima najviše poverenja: predsednik Srbije, policija, Srpska pravoslavna crkva. Kampanja je „smišljeno” usmerena ka najgorim personalnim uvredama na račun predsednika, pojedinih članova vlade i patrijarha. Nije slučajno što je primarna meta na društvenim mrežama predsednik države koji predstavlja zemlju i našu političku zajednicu. Da li su ti napadi delo frustriranih pojedinaca ili dobro organizovana strategija za slabljenje pozicije predsednika pred nadolazeće izbore?

Da se razumemo, ne govorimo o pozitivnoj i konstruktivnoj kritici vlasti, već o kampanji agresivnog blaćenja i otvorene satanizacije predsednika Srbije.

Odlično plaćeni i obučeni politički aktivisti strategijom „specijalnog tviter rata” dnevno su aktivni u napadima na predsednika Srbije, a „osmišljena mržnja” prema Vučiću i članovima njegove porodice prevazilazi sve civilizacijske i kulturološke norme. Tako nešto je nemoguće u civilizovanim i demokratskim društvima, a u tim napadima prednjače oni koji se najviše pozivaju na „civilizaciju”, „toleranciju” i „demokratiju”. Ovom kampanjom oni to sve negiraju i obesmišljavaju.

Na delu je najprizemniji i najvulgarniji rečnik koji ovde najradije ne bismo iz pristojnosti ni citirali, a za koji smo mislili da pripada samo ljudima iz kriminalnog miljea ili polusvetu. U najprljaviju kampanju su „ciljno” uključene i tviter „političke zvezde”.

Da li su određeni svetski centri moći njih targetirali kao „novu političku snagu”, preko koje će „obaviti” svoje zacrtane političke ciljeve u Srbiji?

Kada se napravi analiza koliko ljudi ih prati na „Tviteru” i njihovih tvitova koje objavljuju opozicioni mediji, jasna je strategija i taktika koja se koristi, a koja je već oprobana i sprovedena u mnogim zemljama.

Kako funkcionišu društvene mreže, a pre svega odnos „lidera mišljenja” i „sledbenika”. Naime, „Tviter” „političke zvezde” održavaju i pojačavaju slabe veze njihovih pratilaca. Slabe veze zahtevaju malo ili nimalo emocionalne povezanosti, potrebno je samo se složiti oko nekih osnovnih uslova, kao što je, recimo, politička pripadnost. Isto tako, nivo komunikacije je nizak, zahtevaju malo ličnog vremena da se održavaju, ali opet, imaju vrlo veliku snagu, naročito u kriznim momentima ili kad je javnost nečim okupirana. Takođe, kako se putem slabih veza koje inače nisu aktivne (ili često nisu uopšte) može proširiti zajednički politički cilj, te posredstvom „Tvitera” uticati na političke događaje, kao u arapskom svetu 2011. godine.

Međutim, to nije prvi put da se koristila tviter mreža u političke svrhe.

Prvi slučaj korišćenja „Tvitera” za ovakve svrhe je bio u Moldaviji i Iranu 2009. godine, u Tunisu 2010–2011. i Egiptu 2011. godine.

Danas se u Srbiji vodi najprljavija tviter kampanja protiv predsednika Aleksandra Vučića.

Postavlja se pitanje da li je na delu pokušaj „Tvitera” da po oprobanom „Tramp receptu” utiče na predstojeće izbore u Srbiji.

„Tviter” u Srbiji koristi od tri do pet odsto stanovnika, dovoljno da se pređe izborni cenzus!

Medijski stručnjak

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista