Од метле до светских висина
У спорт је као девојчица ушла бацајући вортекс и играјући рукомет, а прве „рекорде” копљем је постигла у свом дворишту
Невероватно је колико сам срећна: Адриана Вилагош у Најробију после тријумфа на Светском јуниорском првенству (Фото инстаграм)
Недеља, 22.08.2021. у 20:48
Мирко Стојаковић
Све је почело од ракете... Тачније од справе, назива вортекс, која се користи за вежбање технике бацања копља, као и у америчком фудбалу. Изгледом подсећа на ракету, дужине је око 35 центиметара, а тешка између 200 и 300 грама. Ова справа је на једном школском такмичењу, када је још била дете, увела Андриану Вилагош (17) у зачарани свет спорта, али пре атлетике њена прва љубав је био рукомет, којим се у младости бавила њена мајка Ђерђи, највећи „кривац” што је њена ћерка постала светска јуниорска првакиња и рекордерка.
А, прича до тог златног хица недавно у Најробију на Светском првенству за старије јуниоре и јуниорке од 61,46 метара, добар је материјал и за филмски сценарио. Девојка из Малог Иђоша, најмање општине у Војводини (око 5.000 становника) на једном школском такмичењу опробала се у бацању вортекса, а потом је добила на поклон омиљену играчку. Убрзо је показала и велики дар за рукомет, што није промакло нашој, али ни мађарској федерацији. Тренирала је у РК Јадран из Фекетића, а када је била у седмом разреду, примљена је у Мађарску националну рукометну академију. План је био да се пресели по завршетку основног образовања, али неко је имао другачије планове... Одлука је пала, копље ипак лети брже од лопте, као ракета...
Када је са вортексом „пребацила игрицу” почела је испред куће да баца метлу (!), а убрзо је стигло и прво копље. Двориште од 30-ак метара постало је премало за Адриану, па је копље летело по комшилуку! У Малом Иђошу су схватили о каквом се таленту ради, па су јој на фудбалском терену направили стазу, коју је Српски атлетски савез касније пресвукао тартаном. Почели су да стижу резултати, падају рекорди, медаље...
Мајка није имала ближих додирних тачака са атлетиком, а о основима технике упознала се путем интернета, гледајући тренинге светског рекордера Јана Железног, као и осталих мајстора у бацању копља. Велику помоћ добила је и од познатог тренера у овој дисциплини Драгише Ђорђића, који је водио каријеру српске рекордерке и европске вицешампионке Татјане Јелаче, те олимпијке Марије Вученовић и Ведрана Самца. Као ментор даје вредне савете, али највећи посао је Ђерђи ставила на своја леђа и то с поносом.
Адријана је таленат који се рађа једном у сто година и нема никве сумње да ће и као сениорка владати светском атлетиком, ако је здравље послужи и заобиђу повреде. Има још три јуниорске године, али већ наредне ће сигурно бити учесница сениорског европског и светског првенства, а на Играма у Паризу 2024, свакако кандидат за медаљу. Сутра (11.40 ч) требало би да се врати из Кеније са остатком тима Србије, а после тријумфа и на побеничком постољу показала је колико је поносна земљом из које долази. Огрнула се државном заставом, ставила руку на срце док се интонирала химна и певала „Боже правде”...
Првенству Србије за млађе пионирке 2015. (Фото atlex.rs)
Иза ње су остварења за памћење и дивљење, а пред њом још много изазова и мотива. Први, да надмаши рекордерку Јелачу (64,21 м), да полако тражи своје место у европској и светској атлетици „за одрасле”. Такође и да заврши четврти разред гимназије, коју похађа са чистом „петицом”, као и када узме копље у руке.
– Била је ово сјајна сезона, у којој сам освојила европско сребро, светску титулу и оборила многе рекорде, од којих ми је посебно драг онај светски копљем тешким 500 грама. Невероватно је колико сам срећна. Дошла сам у Кенију са јаким мотивом, али нисам мислила да ћу освојити златну медаљу. Копље је лепо летело, а осећај је био невероватан – рекла је после такмичења Адриана.
Најбољи хитац извела је у првој серији, а после је уследила олуја и потоп. Такмичење је на сат времена прекинуто, али у преостале четири серије нико није могао да је скине с трона.
– Највише волим када пада киша, али не као што је било тог дана у Најробију. На срећу, такмичење је настављено и завршено на моју велику радост – истакла је шампионка.
Још две шансе за постоље
Четвртог дана такмичења на Светском атлетском првенству за старије јуниоре и јуниорке у Најробију, Србија није имала представника, али последњег, данас, чак две шансе за постоље. У финалу скока увис
(14.25 ч) надметаће се наше две још млађе јунорке, 16-годишњакиње, Ангелина Топић и Зорана Рокавец.
Чак 11 од 13 такмичарки је у финале ушло прескочивши 178 цм, па се очекује велика борба за прва три места. Најбоље по овогодишњем резултату и личном рекорду су Белгијанка Мајес и Максвел из Француске, висином од 191 цм, трећа је Ангелина Топић (188),
док је Зорана Рокавец десета по остварењу (183).
Подели ову вест
Коментари1
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Dio
Bravo Andrijana !
Одговори
|
Препоручујем
25
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
