Педесет рајачких косаца

Рајац – На висини од 800 метара, на широким рајачким ливадама, на чији се видокруг наслања део огромне небеске куполе, три дана је врио људски мравињак – 40.000, можда и више, ко да их све изброји на јулској припеци и у хладу храстова и шатри јер се уз аплаузе и радост победника, завршио трећи, последњи дан највеће косидбе у Европи, 36. по реду.

У петак и суботу се све оштрило за недељу: певачи грла, свирци струне и пискове, фолклорци лаке ноге, а косци резове својих челичних змија – све се спремало да заблиста у дану у којем „конац дело краси”. Јуче су фијукале косе у шакама косаца, њих педесет као једна, „лајале” су белегије, опет њих педесет као једна. И сви су се радовали, осим зрикаваца, лептирова и ливадских мрава којима се, у славу косидбе и мобара, руши њихово станиште.

– Данас, кад су моторне косачице и балирке принудиле косе да рђају и осудиле на све даље сећање ручно кошење. Косидба на Рајцу је ретка туристичка занимљивост. Косци из Србије, Црне Горе, Републике Српске, из Лике, па по један Бугарин и Словак, повадили су „из нафталина” косе и косишта, чаканце и белегије, обукли се у народне ношње свога краја и оживели давно затомљену мобу. Са народном песмом, са народним јелима и обичајима – говори нам директор Туристичке организације Љига Владо Ивановић, е да би нам дочарао национални значај Косидбе на Рајцу.

Најстарији са косом у шакама био је Милосав Стевановић из Гараша код Аранђеловца. Марко, међутим, није најмлађи – окружен девојкама, фоторепортерима је позирао Томислав Томић из Лазаревца. Рођен је 2001. године, па рачунајте!

– У ревијалном делу наступа више од 50 косацаи међу њима се бира ђидија. А то је онај који добро коси, лепо се носи, а и наочит је, па за њим уздишу женска срца. Потом следи такмичарски део: 15 најбољих са квалификационих такмичења, као и ранији победници, бориће се за одличје „Златна коса”. Свакоме је одређен ар ливаде, али победиће онај ко коси најквалитетније, најбрже и има најшири откос. Баш тада, око се зауставило на двема дамама у шумадијској ношњи и с косама у рукама. Једна је Славица Ђорђевић из Горњег Милановца, друга Љиљана Вучковић из Прељине. И оне, барабар, обарају траву са мушкарцима, јер „јесмо ли пред Уставом сви једнаки или нисмо” – добацује нам Славица.

Косидба на Рајцу није само – косидба. Видели смо и изложбу пољопривредне механизације, па ликовну поставку „Србија, аманет за век векова”. Два дана су трајали фудбалски и одбојкашки турнири младих, међу фолклорним групама „танцала” је и једна из пољског града Торуна, концертирала „YU група”... За свачије око и душу.