Pedeset rajačkih kosaca

Rajac – Na visini od 800 metara, na širokim rajačkim livadama, na čiji se vidokrug naslanja deo ogromne nebeske kupole, tri dana je vrio ljudski mravinjak – 40.000, možda i više, ko da ih sve izbroji na julskoj pripeci i u hladu hrastova i šatri jer se uz aplauze i radost pobednika, završio treći, poslednji dan najveće kosidbe u Evropi, 36. po redu.

U petak i subotu se sve oštrilo za nedelju: pevači grla, svirci strune i piskove, folklorci lake noge, a kosci rezove svojih čeličnih zmija – sve se spremalo da zablista u danu u kojem „konac delo krasi”. Juče su fijukale kose u šakama kosaca, njih pedeset kao jedna, „lajale” su belegije, opet njih pedeset kao jedna. I svi su se radovali, osim zrikavaca, leptirova i livadskih mrava kojima se, u slavu kosidbe i mobara, ruši njihovo stanište.

– Danas, kad su motorne kosačice i balirke prinudile kose da rđaju i osudile na sve dalje sećanje ručno košenje. Kosidba na Rajcu je retka turistička zanimljivost. Kosci iz Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, iz Like, pa po jedan Bugarin i Slovak, povadili su „iz naftalina” kose i kosišta, čakance i belegije, obukli se u narodne nošnje svoga kraja i oživeli davno zatomljenu mobu. Sa narodnom pesmom, sa narodnim jelima i običajima – govori nam direktor Turističke organizacije Ljiga Vlado Ivanović, e da bi nam dočarao nacionalni značaj Kosidbe na Rajcu.

Najstariji sa kosom u šakama bio je Milosav Stevanović iz Garaša kod Aranđelovca. Marko, međutim, nije najmlađi – okružen devojkama, fotoreporterima je pozirao Tomislav Tomić iz Lazarevca. Rođen je 2001. godine, pa računajte!

– U revijalnom delu nastupa više od 50 kosacai među njima se bira đidija. A to je onaj koji dobro kosi, lepo se nosi, a i naočit je, pa za njim uzdišu ženska srca. Potom sledi takmičarski deo: 15 najboljih sa kvalifikacionih takmičenja, kao i raniji pobednici, boriće se za odličje „Zlatna kosa”. Svakome je određen ar livade, ali pobediće onaj ko kosi najkvalitetnije, najbrže i ima najširi otkos. Baš tada, oko se zaustavilo na dvema damama u šumadijskoj nošnji i s kosama u rukama. Jedna je Slavica Đorđević iz Gornjeg Milanovca, druga Ljiljana Vučković iz Preljine. I one, barabar, obaraju travu sa muškarcima, jer „jesmo li pred Ustavom svi jednaki ili nismo” – dobacuje nam Slavica.

Kosidba na Rajcu nije samo – kosidba. Videli smo i izložbu poljoprivredne mehanizacije, pa likovnu postavku „Srbija, amanet za vek vekova”. Dva dana su trajali fudbalski i odbojkaški turniri mladih, među folklornim grupama „tancala” je i jedna iz poljskog grada Toruna, koncertirala „YU grupa”... Za svačije oko i dušu.