Обама „брани ”Русију

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 13. јула – Иако Американци понајвише чезну да будући шеф државе побољша сада незавидну домаћу економску ситуацију, двојица главних председничких кандидата све чешће дуелишу око – спољне политике. Такво „паралелно” усмерење демократе Барака Обаме и републиканца Џона Мекејна није, рекло би се, бежање од главне изборне теме – многи сматрају да глобални односи Вашингтона битно утичу на овдашњи (а у низу случајева и на туђи) живот.

У надметању ко би боље регулисао везе са светом, двојица ривала су се „закачила” и око – Русије. Тренутно – поводом који делује теоретски, али ипак оцртава разлику у њиховим спољнополитичким приступима. „Била би то грешка”, изјавио је јуче Обама, поводом прилично истрајног Мекејновог залагања да се Русија „искључи из Г-8 (у којој су још Британија, Француска, Немачка, Јапан, Италија и Канада) због тамошњег назадовања у политичким слободама”. Не упуштајући се у оцене руских кретања, илинојски сенатор је у интервјуу Си-Ен-Ену нагласио да је „неопходна сарадња са Москвом у низу питања”, при чему је, за ову прилику, издвојио једно – кооперацију у спречавању ширења атомског наоружања.

Поприлично нуклеарног и материјала и знања циркулише просторима бившег СССР-а, па би без сарадње са Русијом наши напори на том фронту били ослабљени, прецизирао је Обама. Није се, при том, прикључио „тактици сталног застрашивања”, која се пребацује супарничком табору, већ је опет, по свом обичају, посредно дао предност јачању а не слабљењу дипломатских веза. Свакако је, међутим, имао у виду – раширена овдашња страховања да би оружје за масовно уништавање могло да доспе у руке терориста који би њиме „вероватно покушали да ударе на САД” (како изјављују надлежни за антитерористичке активности), па су, при том, Америци нарочито драгоцени – значајни партнери.

Ни Мекејн не пориче значај сарадње са Москвом у ланцу стратешких изазова, али се представља као изразитији заговорник притиска на њу да се „изнутра коригује”. Па и да буде „заобиђена” (као и Кина) у одлучивању о глобалним питањима, тако што би се створила „Лига демократских земаља”, с циљем да „поправи свет, кад то није могућно у механизмима УН”. Таквом пројекту су склони поједини сарадници Обаме, али он лично и даље истиче предности „обједињавања” уопште, што се сматра врло пожељном формулом у врло раслојавајућој изборној сезони…

Познаваоци подсећају да се у америчкој стратегији најтеже мења – спољна политика. Поготову ако нема непосредног новог или повећаног изазова наслеђеном курсу.

Администрација Џорџа Буша управо је најавила операцију која обојици његових потенцијалних наследника у Белој кући нуди прилику да је доживе – у прилог сопственим тактикама. Данас је „Њујорк тајмс” у ударном чланку објавио како је могућно осетно смањивање трупа у Ираку да би се, уз остало, повећале снаге у Авганистану, где су „изразито оживели” свргнути талибани и Ал Каида.

Мекејн ће размештај протумачити као доказ да је то последица „поправљања стања у Ираку”. Његов супарник ће, пак, исто узети као потврду за своје виђење да је због Ирака неоправдано запостављен, па стога и поново распаљен, авганистански фронт који је – због атентата отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године – био основни повод за овдашње проглашење „глобалног рата против тероризма”. У разговору за Си-Ен-Ен, Обама је упутио и критике властима у Кабулу да су „превише забункерисане” и да не чине довољно за ширење ауторитета по целој земљи.

У међувремену, Обама најављује опсежне међународне активности (делимично и због тога што му Мекејн пребацује да нема довољно спољнополитичког искуства). Посетиће овог месеца, најављено је: Немачку, Британију, Француску, Јордан, Израел, Ирак и Авганистан (слично је већ урадио Мекејн).

Хроничари се разликују у проценама колико ће спољни „излети” помоћи председничким кандидатима. На прошлим изборима овде је реизабран Буш

иако је у свету био много непопуларнији од изазивача Џона Керија. Али, уједно се рачуна да су се времена прилично променила, што уз остало изражавају и статуси председничких кандидата – првог црнца и најстаријег претендента за први мандат на челу Беле куће

--------------------------------

Шта би с Бин Ладеном

Вашингтон, 13. јула – Шта би требало урадити кад би Американци, ипак, ухватили њиховог „државног непријатеља број један, Осаму бин Ладена? „Иако нисам ватрени поборник смртне казне, мислим да би она могла да дође у обзир у његовом случају, пошто је одговоран за смрт око 3.000 Американаца (погинулих у атентатима 11. септембра 2001. године)”, одговорио је Барак Обама. „Одлуку би требало да донесу не само амерички него и органи светски правде” напоменуо је он. Али, додао је, то је још хипотетичка ствар јер „најпре треба ухватити” Бин Ладена, за којим Американци безуспешно трагају већ седму годину.