Ужичко читалиште траје 165 година

Ужице – Књига је у Ужицу писмен српски народ привлачила још кад су Турци били у овој вароши, у тим невољним временима (на Преображење 1856) основано је Ужичко читалиште. Потом је много воде протекло Ђетињом, харале су невоље, ратови и преврати, а књигољубље је, упркос свему, и данас живо и здраво. Треба му превасходно захвалити што је минулог Преображења овдашња Народна библиотека доживела и обележила 165 година постојања.

Историја не заборавља да је Стојан Обрадовић, судија и културни посленик, био први управитељ Ужичког читалишта. Имало је прве године по оснивању 100 чланова и око 200 књига. Данас Народна библиотека у Ужицу, матична за све јавне, специјалне и школске библиотеке у Златиборском округу, окупља више од 6.000 чланова, поседује око 180.000 књига, више од 500 наслова периодике, 300 звучних, богату збирку некњижне грађе, старе и ретке књиге. Уз разноврсне електронске могућности за кориснике, аутоматизовану евиденцију о позајмици грађе, књижне огранке, фонд са пет легата, издавање часописа „Међај” већ 40 година, занимљиве програме за децу и одрасле...

На то је приликом обележавања 165 година постојања подсетила директорка ужичке библиотеке Душица Мурић, рекавши да је ова установа као једна од пет најуспешнијих библиотека у пројекту „Дигитални грађанин” награђена вредном опремом која ће најмлађе читаоце припремити за дигитално доба. Јубилеј запосленима у библиотеци честитала је и градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић: – Град као оснивач установе учиниће све да у наредном периоду обезбеди подршку за санацију и реконструкцију овог простора у коме се налази веома вредна књижевна грађа. Ради се на изради пројекта, а надамо се да ћемо заједничким снагама и уз помоћ ресорних министарстава успети да обезбедимо неопходна финансијска средства.

Како је рекла Весна Стевановић, заменица управника НБС, у Србији има библиотека које раде у бољим просторним условима и са више запослених, али ужичка спада у ред напреднијих, особито кад је реч о аутоматизацији библиотечке делатности и пратећих сервиса. А књижевни критичар и есејиста др Гојко Тешић присетио се свог првог сусрета са овим читалиштем 1966. и година које је у њему провео као гимназијалац.

– За неког ко је дошао из сеоске средине и у кући имао две књиге (Езопове басне и Нови завет) то је било откриће једног посве новог света. Временом сам схватио колико је библиотека кључно опредељење за сваког ко крене путем уметности, науке или религије. Све је ту, а пронаћи себе у том лавиринту је својеврсна уметност – рекао је уз остало Тешић.

Обележавање 165. годишњице искоришћено је и за захвалност најактивнијим читаоцима. Награђени су основци Николина Перишић и Дамјан Ћук, студенткиња Ивана Богојевић, запослена Ивана Макањић и пензионер Слободан Зарић, те чланови огранка Севојно ученица Анастасија Остојић и пензионерка Радмила Дамјановић. Отворена је изложба „Чаробни свет књиге” ауторки Биљане Ристовић и Драгане Ристановић, која представља необичне формате и библиофилска издања из фондова ужичке библиотеке.