У микрокосмосу школске кошнице

Карлове Вари – У главном такмичарском програму од до сада виђених филмова као озбиљнији конкуренти Арсенијевићевом филму „Страхиња Бановић” издвојили су се: хрватска „Зборница”, канадски „Ратови” и немачки „Принц”.

Дебитујући у форми дугометражног играног филма, млада хрватска ауторка Соња Тарокић је у својој „Зборници” на хуморан, довитљив, али и дубоко истраживачки начин уронила у микрокосмос праве школске кошнице, фокусирајући се управо на оне који су преузели на себе најодговорнију улогу коју одрасла особа може да има – да образује будуће генерације.

Пратећи своју главну јунакињу Анамарију (изврсна Марина Реџеповић), новозапосленог школског педагога са искреним и помало наивним приступом развоју и значају свог посла, Тарокићева уз пун динамизам међусобно сложених наставничких односа води гледаоце на пут суочавања с лицемерјем, надобудношћу, ситним и крупним подметањима, улизичким односом према онима који су изнад у хијерархији, с нервозом, стресом и са односима према деци и родитељима. Свака сцена је огледало неког или нечег важног из школског живота који ће на све заједно оставити трајни траг...

Соња Тарокић у својој „Зборници” вешто и занимљиво предочава и игру моћи која се одвија иза кулиса и прецизном режијом, претходно брижном и пажљиво спроведеном кореографијом сцена, показује и своју ауторску самоувереност и сигурност. Допринос филму дао је и директор фотографије Данко Вучиновић, а у великом ансамблу глумаца осим Марине Реџеповић блистају и Стојан Матавуљ, Нивес Иванковић, Маја Посавец, Сандра Лончарић...

И канадски аутор Никола Роа дебитант је у форми дугог метра. Његови „Ратови”, као готово хипнотички концентрисани спектакл, посматрају војску и војнички живот као позорницу за унутрашње борбе ликова на путу достизања граница сопствених вредности, стандарда и издржљивости. Роа ову тематику посматра и разматра кроз лик двадесетогодишње девојке Еме, која се придружује војсци у жељи да следи очеве стопе, али и да се ослободи оптерећујућег осећаја сопствене егзистенцијалне празнине. Ауторов фокус је на невербалној комуникацији главних ликова и на немогућности главне јунакиње да потисне своје емоције у мушком војничком друштву...

Немачки „Принц” Лизе Бирвирт је допадљива и снажна мелодрама ослоњена на идеју двосмислене природе љубави и немогућности њеног превазилажења разумом. Другим речима, у овој крхкој и треперавој љубавној причи разум главних јунака – немачког музејског кустоса Монике и имигранта из Конга Жозефа – казује једно, а срце сасвим друго. Срце не занима боја коже нити друштвени статус, а не може да га завара ни читав низ одбацујућих и осуђујућих стрелица из обостраних окружења. У овом филму Бирвиртове, без трунке патетике, љубав ипак има шансу да једног дана победи...

Икић са „Оазом” пред публиком

На међународним филмским фестивалима већ вишеструко награђивани филм „Оаза” Ивана Икића имао је и чешку премијеру у оквиру програма „Хоризонти”, у којем се приказују и берлински, кански, венецијански победници.

Икић се дуго задржао у разговору с публиком, одговарајући на питања везана за причу о љубавном троуглу међу штићеницима једног дома за децу и омладину с посебним потребама...

Најмногољуднију филмску репрезентацију у главном такмичарском програму фестивала, у конкуренцији за „Златни глобус”, има управо српски филм „Страхиња Бановић”. На мети фото-репортера на црвеном тепиху испред велике фестивалске дворане, осим редитеља Стефана Арсенијевића, били су глумци Ибрахим Кома, Ненси Менсах Офеји и Небојша Дугалић, а на овом групном портрету је и део продуцентског тима предвођеног Мирославом Мишом Могоровићем...