Произвођачке цене расту брже од оних у радњама

Мерено производима које грађани највише купују, а то је храна, поскупљења су поприлична, а утисак је да је инфлација већа од званично регистроване – 3,3 одсто. Ако је за утеху, основним животним намирницама у радњама није повећана цена онолико колико је то учињено на извору, у производњи. Разлог за то је слабија тражња па трговци нису могли у потпуности поскупљења да превале на потрошаче.

Народна банка Србије (НБС) регистровала је да последњих месеци произвођачке цене у Србији веома расту, а та повећања знатно премашују раст потрошачких. Тако је у јуну међугодишњи раст цена индустријских произвођача за домаће тржиште износио 9,4 одсто, док је инфлација, односно раст потрошачких цена био 3,3 одсто.

У НБС објашњавају да је основни узрок раста цена индустријских произвођача за домаће тржиште скок трошкова производње због поскупљења нафте, основних метала и пољопривредних производа на светском тржишту. Заједнички допринос ове три индустријске области у јуну износио је 6,3 процентних поена. Под утицајем поскупљења примарних производа, снажно су расле и произвођачке цене хемикалија и хемијских производа, као и производа од гуме и пластике.

У анализи наводе да трошковни притисци по основу виших светских цена примарних производа утичу и на потрошачке, али обично у мањој мери, с обзиром на то да се део већих трошкова произвођача и трговаца барем делимично компензује смањењем маржи, нарочито ако се процени да је раст цена примарних производа привремен и ако је агрегатна тражња ниска. Због тога се у актуелној ситуацији поставља питање да ли ће остварени раст произвођачких водити убрзању раста потрошачких цена, као основне мере инфлације.

„У периоду од 2007. до 2021. постојао је брз пренос од произвођачких на потрошачке цене, али то не значи да ће увек бити тако. Добар пример представља прерађена храна, чије произвођачке цене, због поскупљења светских пољопривредних производа, од августа претходне године бележе снажан међугодишњи раст, али који није у потпуности пренет на финалне цене. То се највероватније може објаснити ниском тражњом за прехрамбеним производима угоститељских и туристичких објеката, услед примене антиепидемијских мера и ограничавања њиховог рада током појединих месеци претходне и почетком ове године. Дакле, брзина преноса зависи и од текућих кретања, односно од специфичних околности које карактеришу бројна тржишта од избијања пандемије”, наводе из централне банке.

Са очекиваном стабилизацијом светских цена примарних пољопривредних производа, а затим падом у наредне две године који се пројектује према оценама већине међународних релевантних институција, а на који указују и цене фјучерса (уговори за будућност) за ове производе, у наредном периоду очекују и смањење трошковних притисака и успоравање цена индустријских произвођача за домаће тржиште. С обзиром на то да се пренос од произвођачких на потрошачке цене реализује у текућем и наредном месецу, то би значило да се раст произвођачких цена из претходног периода у највећој мери већ прелио на потрошачке, те да по том основу Народна банка не очекује снажније инфлаторне притиске у наредном периоду, иако ће се ефекти претходног раста задржати у међугодишњој инфлацији још неко време.

У анализи напомињу да се уочава да је већи преносни ефекат с произвођачких на потрошачке цене код цена хране и нафтних деривата, а мањи за остале индустријске производе. Тако у случају хране, месечни раст цена у производњи намирница од један одсто доводи до оцењеног раста потрошачких цена прерађене хране и свежег меса за око 0,4 процента, и то у току истог месеца. Код цена нафтних деривата оцењени пренос је нижи и износи око 0,3 одсто и изврши се током истог и наредног месеца, док је оцењени преносни ефекат код осталих цена индустријских производа двоструко нижи.