Да ли је Шмит од Инцка наследио и изборну кризу

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Долазак у БиХ немачког дипломате Кристијана Шмита, ког Република Српска не признаје као високог представника, у политичкој чаршији повезиван је превасходно за жеље Берлина и Европске уније да разреше чвор настао опречним погледима Бошњака и Хрвата на реформу изборног законодавства. Иако се понекад чини да је најважнији политички проблем надомак решења, позиције су и даље, ипак, битно удаљене, а интервенција Валентина Инцка додатно је продубила постојећи јаз, јер је бивши протектор изазвао кризу која ће његовом наследнику највероватније умногоме везати руке у намери да посредује у проналаску решења. Европа захтева да се уклони дискриминација из изборног система у БиХ и омогући свим житељима право да бирају и буду бирани, а не само конститутивним народима (пресуда Сејдић и Финци), иако је свима који се овим питањем баве јасно да ће бити тешко решити то питање, а да се у некој мери не уваже и захтеви Хрвата, који траже законску гаранцију да им бројнији народ неће бирати чланове Председништва БиХ и делегате у домове народа.

Чланови из РС у радној групи која се бави Изборним законом БиХ наводе да неће бити рада групе док се проблеми које је Инцко оставио не разреше, наводећи како се и на њих, као и на остале представнике РС у Сарајеву, односе закључци Скупштине РС о неучествовању у раду у органима БиХ, док се „спорна и антидејтонска решења” не повуку. Последња седница Интерресорне радне групе за измену изборног законодавства одржана је на дан када је Инцко наметнуо закон. На тој седници разматрани су предлози који се односе на избор чланова Председништва БиХ и парламента БиХ, али и могуће ограничене измене Устава БиХ. Да ће бити потребне ограничене „уставне реформе” како би се решио проблем изборне реформе, недавно су указали највиши званичници из Вашингтона. Шеф Клуба српских делегата у Дому народа БиХ и члан Интерресорне радне групе Средоје Новић рекао је да све док на снази буду закључци Скупштине РС, неће се учествовати у раду ни у сталним, ни у привременим радним телима и парламентарним комисијама. Истиче да они који су лобирали да Инцко наметне спорну одлуку носе једнаку одговорност као и Инцко за кризу у коју су увели БиХ. „Уколико не буде измена Изборног закона, питање је да ли ће избора уопште бити, али одговорност за то неће бити на политичким факторима из РС, као што није ни за кризу у којој се тренутно налази БиХ”, каже Новић, пише „Глас Српске”.

Члан Интерресорне радне групе Ненад Стевандић каже да, уколико се уђе у изборну годину, а не буде новог закона, увек постоји важећи. „Они који су правили циркус, на нелегалан начин бирајући изборну комисију и покушавајући преко Интерресорне радне групе да остваре разне врсте страначких или антисрпских интереса, нека дају објашњења због чега су нас довели у такву ситуацију”, рекао је Стевандић.

Да ће бити тешко решити проблем изборне реформе могло се наслутити и из дипломатских активности Загреба, чији су највиши званичници у минулом периоду долазили у раскорак с ЕУ и НАТО у намери да обезбеде што бољу позицију за сународнике у БиХ, потенцирајући да се у документима тих организација наглашава важност принципа конститутивности. Неки аналитичари повезивали су долазак Шмита превасходно с намером да буде решено ово питање, али и још неки проблеми које је потребно решити како би супервизија била укинута, као што су расподела државне и војне имовине између ентитета и нивоа БиХ. У Сарајеву се чак у први мах зазирало од Шмитовог доласка због његових наводно присних односа с Хрватима. Сем тога, додатни проблем могао би да буде то што Шмита не признају Русија и Кина, као ни РС, где се сматра да је супервизор тек представник западних земаља и да у складу с тим нема мандат и легитимитет да наступа као међународни протектор, нити да намеће решења.

Да су позиције Бошњака и Хрвата у Федерацији БиХ у вези с изборном реформом непомирљиве, најбоље се види из тога што влада тог ентитета није формирана још од претходних избора, који су одржани 2018. године. Тај ентитет, наиме, улази у изборну годину спремајући се за изборе који ће највероватније бити одржани догодине, са старом владом изабраном још 2014, јер Хрвати инсистирају на изборној реформи. Председник ХДЗ-а БиХ Драган Човић недавно је упозорио како избори у БиХ наредне године неће моћи да суду одржани ако се не постигне политички договор о изменама изборног законодавства, што су у Сарајеву протумачили као претње првог Хрвата у БиХ, који има план за „мостаризацију земље”. „Без изборног закона избори се не могу организовати и спровести, као што се избори у Мостару нису могли организовати док се нисмо договорили о изборним правилима у Мостару”, рекао је Драган Човић.