Da li je Šmit od Incka nasledio i izbornu krizu

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Dolazak u BiH nemačkog diplomate Kristijana Šmita, kog Republika Srpska ne priznaje kao visokog predstavnika, u političkoj čaršiji povezivan je prevashodno za želje Berlina i Evropske unije da razreše čvor nastao oprečnim pogledima Bošnjaka i Hrvata na reformu izbornog zakonodavstva. Iako se ponekad čini da je najvažniji politički problem nadomak rešenja, pozicije su i dalje, ipak, bitno udaljene, a intervencija Valentina Incka dodatno je produbila postojeći jaz, jer je bivši protektor izazvao krizu koja će njegovom nasledniku najverovatnije umnogome vezati ruke u nameri da posreduje u pronalasku rešenja. Evropa zahteva da se ukloni diskriminacija iz izbornog sistema u BiH i omogući svim žiteljima pravo da biraju i budu birani, a ne samo konstitutivnim narodima (presuda Sejdić i Finci), iako je svima koji se ovim pitanjem bave jasno da će biti teško rešiti to pitanje, a da se u nekoj meri ne uvaže i zahtevi Hrvata, koji traže zakonsku garanciju da im brojniji narod neće birati članove Predsedništva BiH i delegate u domove naroda.

Članovi iz RS u radnoj grupi koja se bavi Izbornim zakonom BiH navode da neće biti rada grupe dok se problemi koje je Incko ostavio ne razreše, navodeći kako se i na njih, kao i na ostale predstavnike RS u Sarajevu, odnose zaključci Skupštine RS o neučestvovanju u radu u organima BiH, dok se „sporna i antidejtonska rešenja” ne povuku. Poslednja sednica Interresorne radne grupe za izmenu izbornog zakonodavstva održana je na dan kada je Incko nametnuo zakon. Na toj sednici razmatrani su predlozi koji se odnose na izbor članova Predsedništva BiH i parlamenta BiH, ali i moguće ograničene izmene Ustava BiH. Da će biti potrebne ograničene „ustavne reforme” kako bi se rešio problem izborne reforme, nedavno su ukazali najviši zvaničnici iz Vašingtona. Šef Kluba srpskih delegata u Domu naroda BiH i član Interresorne radne grupe Sredoje Nović rekao je da sve dok na snazi budu zaključci Skupštine RS, neće se učestvovati u radu ni u stalnim, ni u privremenim radnim telima i parlamentarnim komisijama. Ističe da oni koji su lobirali da Incko nametne spornu odluku nose jednaku odgovornost kao i Incko za krizu u koju su uveli BiH. „Ukoliko ne bude izmena Izbornog zakona, pitanje je da li će izbora uopšte biti, ali odgovornost za to neće biti na političkim faktorima iz RS, kao što nije ni za krizu u kojoj se trenutno nalazi BiH”, kaže Nović, piše „Glas Srpske”.

Član Interresorne radne grupe Nenad Stevandić kaže da, ukoliko se uđe u izbornu godinu, a ne bude novog zakona, uvek postoji važeći. „Oni koji su pravili cirkus, na nelegalan način birajući izbornu komisiju i pokušavajući preko Interresorne radne grupe da ostvare razne vrste stranačkih ili antisrpskih interesa, neka daju objašnjenja zbog čega su nas doveli u takvu situaciju”, rekao je Stevandić.

Da će biti teško rešiti problem izborne reforme moglo se naslutiti i iz diplomatskih aktivnosti Zagreba, čiji su najviši zvaničnici u minulom periodu dolazili u raskorak s EU i NATO u nameri da obezbede što bolju poziciju za sunarodnike u BiH, potencirajući da se u dokumentima tih organizacija naglašava važnost principa konstitutivnosti. Neki analitičari povezivali su dolazak Šmita prevashodno s namerom da bude rešeno ovo pitanje, ali i još neki problemi koje je potrebno rešiti kako bi supervizija bila ukinuta, kao što su raspodela državne i vojne imovine između entiteta i nivoa BiH. U Sarajevu se čak u prvi mah zaziralo od Šmitovog dolaska zbog njegovih navodno prisnih odnosa s Hrvatima. Sem toga, dodatni problem mogao bi da bude to što Šmita ne priznaju Rusija i Kina, kao ni RS, gde se smatra da je supervizor tek predstavnik zapadnih zemalja i da u skladu s tim nema mandat i legitimitet da nastupa kao međunarodni protektor, niti da nameće rešenja.

Da su pozicije Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH u vezi s izbornom reformom nepomirljive, najbolje se vidi iz toga što vlada tog entiteta nije formirana još od prethodnih izbora, koji su održani 2018. godine. Taj entitet, naime, ulazi u izbornu godinu spremajući se za izbore koji će najverovatnije biti održani dogodine, sa starom vladom izabranom još 2014, jer Hrvati insistiraju na izbornoj reformi. Predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović nedavno je upozorio kako izbori u BiH naredne godine neće moći da sudu održani ako se ne postigne politički dogovor o izmenama izbornog zakonodavstva, što su u Sarajevu protumačili kao pretnje prvog Hrvata u BiH, koji ima plan za „mostarizaciju zemlje”. „Bez izbornog zakona izbori se ne mogu organizovati i sprovesti, kao što se izbori u Mostaru nisu mogli organizovati dok se nismo dogovorili o izbornim pravilima u Mostaru”, rekao je Dragan Čović.