Грађевинарство брже расте од остатка економије

Народна банка Србије процењује да грађевинарство, које већ неколико година брже расте од остатка економије, може у средњем року да достигне учешће од седам одсто БДП-а, што је за један процент више у односу на раније пројекције.

Аналитичари централне банке су до овог закључка дошли анализирајући најзначајније инвестиције у инфраструктури. Пре свега изградњу београдског метроа, комуналну инфраструктуру, пруге Нови Сад – Суботица и Београд–Ниш–Скопље, ауто-путеве и брзе саобраћајнице. Укупну вредност свих пројеката проценили су на око 25 милијарди евра, при чему свакако постоји могућност да тај износ буде и већи, услед најављених пројеката у сектору енергетике.

Укупна додата вредност свих наведених пројеката, према њиховој оцени, износи близу пет милијарди евра и распоређена је на период од десет година, тако да у свакој години у просеку предвиђају око 500 милиона евра додате вредности у грађевинарству изнад онога што су очекивали у ранијим пројекцијама.

У августовском извештају о инфлацији Народне банке Србије наглашено је да сектор грађевинарства брже расте од остатка економије од 2014, што илуструју подаци о бруто додатој вредности која је удвостручена од 2014. до 2019, уз просечан годишњи раст за више од 10 одсто чиме је удео овог сектора у БДП-у повећан са три процента у 2013. на 5,7 одсто у 2019. и на сличном нивоу задржан и у 2020.

Расту грађевинарства директно је допринело повећање капиталних расхода државе. Издвајања у 2020. била су 3,5 пута већа него 2013., при чему је овај раст био првенствено базиран на интензивној изградњи инфраструктурних објеката. Развоју грађевинарства допринело је и знатно побољшање пословног амбијента услед постигнуте и очуване макроекономске стабилности.

– Захваљујући очуваној и ојачаној финансијској стабилности, инвестициони кредити су такође постали знатан извор финансирања приватних инвестиција. Свакако, велики допринос потекао је и од реформе законодавства у области грађевинарства, која је, између осталог, поједноставила и убрзала процедуре за издавање грађевинских дозвола – пише у извештају.

Према последњим расположивим подацима о техничкој структури фиксних инвестиција, удео грађевинских радова у укупним фиксним инвестицијама у 2019. износио је 48,1 одсто док је 2013, када је ниво инвестиција био двоструко мањи, тај удео био 38,8 процената.

Овај раст удела инвестиција усмерених у грађевинарство у великој мери дугује се поједностављеној процедури за електронско издавање грађевинских дозвола. Тако је, на пример, просечан месечни број издатих дозвола повећан са 627 у 2013. на 1.885 у 2020, при чему је и предвиђена вредност радова на основу издатих дозвола била три пута већа него 2013. Захваљујући томе, у посматраном периоду интензивно расту активности у станоградњи, при чему је број завршених станова повећан са 13.500 у 2013. на 25.300 у 2020, а површина завршених станова у истом периоду виша је за 118 одсто.

– Подаци о међуфазној потрошњи указују на то да се грађевинарство у великој мери ослања на друге секторе у економији, чиме се увећава утицај грађевинарства на економску активност. Конкретно, износ међуфазне потрошње у сектору грађевинарства три пута је већи од остварене бруто додате вредности, при чему се готово половина међуфазне потрошње у грађевинарству односи на апсорпцију вредности које су створене у осталим секторима. Ако се то има у виду, може се закључити да је утицај грађевинарства на друге секторе за 50 одсто већи од бруто додате вредности створене у овом сектору, при чему је најизраженији утицај на поједине делатности у оквиру прерађивачке индустрије (производња грађевинског материјала, основних метала, металних производа и електричне опреме), као и на сектор трговине и поједине услужне делатности (архитектонске, инжењерске и остале стручне делатности), а у нешто мањој мери и на сектор рударства, транспорта и угоститељства – наведено је у извештају о инфлацији.

Аналитичари централне банке процењују да бржи привредни раст који је резултат раста инвестиција неће довести до већих инфлаторних притисака у средњем року, с обзиром на то да појачана инвестициона активност утиче и на већи производни потенцијал, тако да се по том основу производни јаз не би брже затворио. Поред тога, могуће је и да се смање инфлаторни притисци, с обзиром на то да би унапређен квалитет инфраструктуре могао да смањи трошкове пословања привреде.