Прогоњен због истине

„Сви смо ми Тодосијевић”, порука је са билборда који су се ових дана појавили на северу Косова и Метохије. Председник Привременог органа општине Звечан и посланик Српске листе постао је један од симбола прогона српског народа на Космету, јер су му због изјаве да је повод за НАТО агресију „била такозвана хуманитарна катастрофа на Косову и Метохији, измишљени Рачак” приштинске институције потврдиле раније додељену казну од две године затвора. После скоро двогодишње борбе Ивана Тодосијевића за обарање првостепене пресуде у Приштини су „оверили” своју првобитну одлуку, која значи повратак санкционисања „вербалног деликта”, и то на почетку треће деценије 21. века.

Осудило је овог Србина једнонационално веће састављено искључиво од Албанаца, погазивши тако и правду, и Бриселски споразум. Такво кршење свих правила и монтажа процеса покренули су, међутим, масовне изразе солидарности српског народа са Тодосијевићем, уз поруке да иза њега стоји његова држава – Србија. То је и очекивано, јер је изговорио истину о Рачку, која смета не само Албанцима већ и њиховим најутицајнијим лобистима и заштитницима са Запада. Иронију једностране пресуде и замењених улога сликовито је описала судија Даница Маринковић, која је рекла да „уместо да се суди Вилијаму Вокеру због лажи, суди се Тодосијевићу за истину коју ће сваки Србин да изговори”.

Нема објашњења ни зашто овом представнику српског народа који је цео живот провео у родном селу Велико Рударе надомак Звечана није суђено у Косовској Митровици, у чијој је надлежности тај део Космета, а не у Приштини. И док процес обилује нејасноћама, једино што је очигледно је да се баш на примеру кажњавања једног борца за истину шаље порука свим Србима да немају право на слободно мишљење, а ни на правично суђење. До те мере да је чак и Европска унија морала да призна да је у овом случају прекршен Бриселски споразум.

После свега делује да се формулацијом „подстицање на националну, расну, верску мржњу, немир или нетолеранцију”, како је то наведено у пресуди, пре може описати понашање приштинских судова него Тодосијевића, ком се такво дело ставља на терет. То потврђује и биографија овог домаћина, рођеног 1974, који у кући у Великом Рудару живи с родитељима, супругом и двоје деце. Познато је и да је породица Ивана Тодосијевића један од већих донатора за градњу цркве Усековање главе Светог Јована, на црквишту које датира, како се верује, из средњег века. Можда је баш тај детаљ засметао албанском политичком врху и естаблишменту, као и све оно што је тај званичник Српске листе, водећи општину Звечан, учинио за опстанак и останак српског народа у овом делу севера Космета.

Управо би то Приштина хтела да спречи тако што ће и њему, али и свим његовим сународницима у покрајини, после овог правосудног преседана покушати да забрани чак и да шапућу. Али истину о Рачку с којом их је Тодосијевић суочио неће моћи да сакрију.