Progonjen zbog istine

„Svi smo mi Todosijević”, poruka je sa bilborda koji su se ovih dana pojavili na severu Kosova i Metohije. Predsednik Privremenog organa opštine Zvečan i poslanik Srpske liste postao je jedan od simbola progona srpskog naroda na Kosmetu, jer su mu zbog izjave da je povod za NATO agresiju „bila takozvana humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji, izmišljeni Račak” prištinske institucije potvrdile ranije dodeljenu kaznu od dve godine zatvora. Posle skoro dvogodišnje borbe Ivana Todosijevića za obaranje prvostepene presude u Prištini su „overili” svoju prvobitnu odluku, koja znači povratak sankcionisanja „verbalnog delikta”, i to na početku treće decenije 21. veka.

Osudilo je ovog Srbina jednonacionalno veće sastavljeno isključivo od Albanaca, pogazivši tako i pravdu, i Briselski sporazum. Takvo kršenje svih pravila i montaža procesa pokrenuli su, međutim, masovne izraze solidarnosti srpskog naroda sa Todosijevićem, uz poruke da iza njega stoji njegova država – Srbija. To je i očekivano, jer je izgovorio istinu o Račku, koja smeta ne samo Albancima već i njihovim najuticajnijim lobistima i zaštitnicima sa Zapada. Ironiju jednostrane presude i zamenjenih uloga slikovito je opisala sudija Danica Marinković, koja je rekla da „umesto da se sudi Vilijamu Vokeru zbog laži, sudi se Todosijeviću za istinu koju će svaki Srbin da izgovori”.

Nema objašnjenja ni zašto ovom predstavniku srpskog naroda koji je ceo život proveo u rodnom selu Veliko Rudare nadomak Zvečana nije suđeno u Kosovskoj Mitrovici, u čijoj je nadležnosti taj deo Kosmeta, a ne u Prištini. I dok proces obiluje nejasnoćama, jedino što je očigledno je da se baš na primeru kažnjavanja jednog borca za istinu šalje poruka svim Srbima da nemaju pravo na slobodno mišljenje, a ni na pravično suđenje. Do te mere da je čak i Evropska unija morala da prizna da je u ovom slučaju prekršen Briselski sporazum.

Posle svega deluje da se formulacijom „podsticanje na nacionalnu, rasnu, versku mržnju, nemir ili netoleranciju”, kako je to navedeno u presudi, pre može opisati ponašanje prištinskih sudova nego Todosijevića, kom se takvo delo stavlja na teret. To potvrđuje i biografija ovog domaćina, rođenog 1974, koji u kući u Velikom Rudaru živi s roditeljima, suprugom i dvoje dece. Poznato je i da je porodica Ivana Todosijevića jedan od većih donatora za gradnju crkve Usekovanje glave Svetog Jovana, na crkvištu koje datira, kako se veruje, iz srednjeg veka. Možda je baš taj detalj zasmetao albanskom političkom vrhu i establišmentu, kao i sve ono što je taj zvaničnik Srpske liste, vodeći opštinu Zvečan, učinio za opstanak i ostanak srpskog naroda u ovom delu severa Kosmeta.

Upravo bi to Priština htela da spreči tako što će i njemu, ali i svim njegovim sunarodnicima u pokrajini, posle ovog pravosudnog presedana pokušati da zabrani čak i da šapuću. Ali istinu o Račku s kojom ih je Todosijević suočio neće moći da sakriju.