Ковид 19 и ђаци

Прошлогодишње искуство показало је да су деца у школи, посебно она узраста до 12 година, ретко оболевала од вируса корона. Ако је и било болесних, реч је о појединачним случајевима, који нису реметили редовну наставу у млађим узрастима деце у школама. Светска здравствена организација објавила је да „млађи од 18 година представљају мање од 10 одсто свих дијагностикованих случајева. Код здраве деце инфекција САРС-КоВ-2 је асимптоматска или изазива умерене облике болести. Пробавне сметње су чешће код деце него код одраслих, понекад и без других придружених симптома.

Тежи облици су код деце ређи и њихова прогноза је боља него код одраслих. Јављају се код деце која болују од већ постојећих тешких болести, као што су хронична обољења бронхија, тешка астма, дијабетес, срчана и неурогена обољења или рак.

Треба имати у виду да школску децу, поред имунитета, штите и школска хигијена и школски ред, који је смишљен тако да не штети здрављу ученика. Напротив, доприноси здравственом напретку деце у школи. Школски колективи нису свима доступни као нека друга места окупљања деце и одраслих, на којима, само по себи, постоје услови за заражавање здравих од болесних. Они примењују Упутство о мерама заштите здравља ученика и запослених за основне и средње школе, које су добили од Министарства просвете на почетку прошле школске године, које је већ примењивано и које ће се и ове школске године примењивати уз коришћење стечених искустава у његовој примени.

Кад је реч о организовању наставе тако да се спречи ширење вируса корона у школи, најважнију улогу у томе имају искусни школски педагози, како у ванредној, тако и у редовној ситуацији. „Семафор” приступ, колико год може бити погодан јер нуди алтернативе, може да буде збуњујући и да поремети школски ред и наставу, а да истовремено не створи повољнију епидемиолошку ситуацију у школи. Као што епидемиолози треба да имају прву и главну реч у планирању и спровођењу мера заштите од ковида 19 у заједници, тако и педагози најбоље знају како треба одржати и унапредити функционисање школе на добробит свих који у школи раде. Ако би тако било, Кризни штаб би служио само да својим одлукама допринесе остваривању замисли педагога и епидемиолога да вирус корона не доспе у школе.

Треба имати у виду и чињеницу да се у претходном периоду, од почетка примене вакцина против ковида 19, тридесетак одсто родитеља и наставника и особља у школама вакцинисало и да је самим тим смањена могућност заражавања ученика у школи. Уз напор да се на том плану ситуација поправи и вакцинише још један број наставника и родитеља, циркулација вируса међу школском популацијом смањила би се на најмању меру. Такав напор треба усмерити и на вакцинацију тинејџера и студената. Тиме би се у потпуности деца и млади у школи учинили толико отпорни према ковиду 19 да би вирус издалека заобилазио школе и школску децу, омладину и студенте.

Др Петар Пауновић,
учитељ здравља, Рајац