Kovid 19 i đaci

Prošlogodišnje iskustvo pokazalo je da su deca u školi, posebno ona uzrasta do 12 godina, retko obolevala od virusa korona. Ako je i bilo bolesnih, reč je o pojedinačnim slučajevima, koji nisu remetili redovnu nastavu u mlađim uzrastima dece u školama. Svetska zdravstvena organizacija objavila je da „mlađi od 18 godina predstavljaju manje od 10 odsto svih dijagnostikovanih slučajeva. Kod zdrave dece infekcija SARS-KoV-2 je asimptomatska ili izaziva umerene oblike bolesti. Probavne smetnje su češće kod dece nego kod odraslih, ponekad i bez drugih pridruženih simptoma.

Teži oblici su kod dece ređi i njihova prognoza je bolja nego kod odraslih. Javljaju se kod dece koja boluju od već postojećih teških bolesti, kao što su hronična oboljenja bronhija, teška astma, dijabetes, srčana i neurogena oboljenja ili rak.

Treba imati u vidu da školsku decu, pored imuniteta, štite i školska higijena i školski red, koji je smišljen tako da ne šteti zdravlju učenika. Naprotiv, doprinosi zdravstvenom napretku dece u školi. Školski kolektivi nisu svima dostupni kao neka druga mesta okupljanja dece i odraslih, na kojima, samo po sebi, postoje uslovi za zaražavanje zdravih od bolesnih. Oni primenjuju Uputstvo o merama zaštite zdravlja učenika i zaposlenih za osnovne i srednje škole, koje su dobili od Ministarstva prosvete na početku prošle školske godine, koje je već primenjivano i koje će se i ove školske godine primenjivati uz korišćenje stečenih iskustava u njegovoj primeni.

Kad je reč o organizovanju nastave tako da se spreči širenje virusa korona u školi, najvažniju ulogu u tome imaju iskusni školski pedagozi, kako u vanrednoj, tako i u redovnoj situaciji. „Semafor” pristup, koliko god može biti pogodan jer nudi alternative, može da bude zbunjujući i da poremeti školski red i nastavu, a da istovremeno ne stvori povoljniju epidemiološku situaciju u školi. Kao što epidemiolozi treba da imaju prvu i glavnu reč u planiranju i sprovođenju mera zaštite od kovida 19 u zajednici, tako i pedagozi najbolje znaju kako treba održati i unaprediti funkcionisanje škole na dobrobit svih koji u školi rade. Ako bi tako bilo, Krizni štab bi služio samo da svojim odlukama doprinese ostvarivanju zamisli pedagoga i epidemiologa da virus korona ne dospe u škole.

Treba imati u vidu i činjenicu da se u prethodnom periodu, od početka primene vakcina protiv kovida 19, tridesetak odsto roditelja i nastavnika i osoblja u školama vakcinisalo i da je samim tim smanjena mogućnost zaražavanja učenika u školi. Uz napor da se na tom planu situacija popravi i vakciniše još jedan broj nastavnika i roditelja, cirkulacija virusa među školskom populacijom smanjila bi se na najmanju meru. Takav napor treba usmeriti i na vakcinaciju tinejdžera i studenata. Time bi se u potpunosti deca i mladi u školi učinili toliko otporni prema kovidu 19 da bi virus izdaleka zaobilazio škole i školsku decu, omladinu i studente.

Dr Petar Paunović,
učitelj zdravlja, Rajac