Четвртак, 21.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНТА

Лечећи се од короне открила рак плућа

​У данима неизвесности, нашла сам смисао у реченици једне докторке: ’Страх је највећи непријатељ имунитета’
Тања Орешчанин, дизајнерка из Београда (Фото: лична архива)

Пре шест месеци добила сам благи облик ковида 19. Након позитивног теста, уследио је рутински рендген плућа због којег сам задржана у болници. Боравак у болници и гомила испитивања резултирали су овако: корона пролази, али случајно ми је на десном плућном крилу откривен малигни тумор од седам центиметара. Доктори су рекли да је то срећа у несрећи и да ми је корона спасла живот. Уследила је операција. Затим хемотерапија, превентивно, три серије. Последњи контролни скенер је показао да је све у реду и оно што сада следи јесу редовне контроле.

Сада, након свега што ми се догодило, имам потребу да кажем да сам спознала свој истински страх, напад панике, свест, подсвест и жељу за животом.

Нисам знала да сам болесна. За то сам сазнала случајно. Мислила сам да живим живот пуним плућима, да се лоше ствари дешавају увек неком незнанцу.

У данима неизвесности, нашла сам смисао у реченици једне докторке: „Страх је највећи непријатељ имунитета”. Имам потребу да подсетим да болест мења људе. И да је у реду бити уплашен, јер промена је болна. Све одједном постане једноставно, а жеља за добрим здрављем и животом круцијална.

Кажу ми: „Одлично си ти то издржала, јака си”. Нисам, само сада много свесније пружам подршку и љубав свима који су били и јесу жртве ове болести. И то имам потребу да споменем.

А највише од свега имам потребу да кажем да једини разлог због којег све ово говорим јесте да желим свим својим бићем да освестим и подстакнем макар једну особу да редовно контролише своје здравље. Јер ја нисам. Без икаквих претходних симптома и ниједног тренутка не помишљајући да ми је здравље нарушено, као што рекох, имала сам срећу у несрећи.

„Ви сте срећа у несрећи”, тако су ми говорили. Чудан је то осећај. Када вас гледају очима блаженог чуда. Видела сам искру и љубав у свим тим докторима и сестрама који су ми то рекли. Нисам имала огледало, али сам имала њих. Зато данас чувам ту срећу.

Читам неку књигу ових дана. Пише да је болест пут до оздрављења. Болест је симптом да се освестимо. Мени се свест после свега скроз променила. И ништа више није компликовано. Све је врло једноставно. Само себи ујутро кажем „здрава си” и довољно ми је то за срећу целог света.

У овој причи смо сви битни. Ваше здравље, исто колико и моје. Ја сам само особа која је лежала у болничком кревету размишљајући како једини начин да себи помогнем јесте да желим да живим. Због болести нисам могла да будем с децом и вољенима, због болести сам била окружена болеснима и због болести нисам могла да добијем ниједан загрљај, а тако ми је био потребан. Због болести сам имала само једну жељу – да будем здрава. Јер тек тада схватите да кад си здрав можеш све. Зато сте битни. Ви, исто колико и ја.

Сви ми знамо неког ко је од нечега оболео. Зашто мислимо да смо ми толико посебни па да нас неће? Али, ту постоји свест која говори: „Па то је тумор, неће баш то на мене”. Како сте сигурни у то? Живимо у свету данашњице, где човек никад није био рањивији кад је реч о здрављу. Окружени смо тренутно светском пандемијом која је дошла до тог нивоа да је буквално сваког човека угрозила. Како здравствено, тако и ментално. Ухваћени смо укоштац с разним схватањима и уверењима. Не треба о њима ни расправљати. Али треба назначити да постоји нешто више изнад свачијег уверења. Свесност о благостању у каквом смо рођени. А рођени смо здрави. Док смо мали други брину о нама. Питам се где настаје проблем кад одрастемо.

Желим да поделим једну страницу из личног дневника:

„Јутрос је моја опала коса на његовој постељини. И његове тек отворене очи с погледом који говори: ’Мама, шта је то?’ Мислим у себи – немој, молим те, да ме питаш ништа. Уместо свега, пољубац три пута и рекох: ’Мамино’... Тај његов поглед био ми је тежи од моје опале косе. Знам да зна. Али, ипак, не желим да мисли о томе.”

Шта сам желела да кажем?

Ја сам овог пута добила прилику да наставим да живим свој живот – нормално. И схватила сам то озбиљно. Јер...

Погледајте мало боље испред себе. У даљину. Све одједном изгледа ситно. Смејте се мало више. Годи души, прија уму. Нервирајте се мало мање. Тело памти и није вредно. Немојте да вам зафали део (плућа) као мени да бисте то схватили. И не заборавите да слушате и волите. Прво себе. Јер живот је леп. Прелеп кад си здрав.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Boziji vetar
Mi smo jedina zemlja koja nema slicne kontrolne redovne preglede snimanja...nemamo dovoljno uredjaja, zato bacamo pare iz helikoptera. U februaru hoce da baci cca 300 miliona evra a za te novce se moze kupiti 300 uredjaja i svi na vreme da stignemo na pregled. Ne vredi...
Bojan
Hvala Tanji koja je ovo ispričala i Danijeli koja nam je prenela. Podsetile su nas na dobrotu koja još uvek postoji, ali se retko viđa. U ovim vremenima sve više nam treba svesti da smo mali narod i da treba da pomažemo jedni druge, a ne ovako. Ovo je još važnije u doba pandemije, kada manjina koja je protiv vakcina ugrožava celo društvo. Nacisti su takođe verovali u svoja ubeđenja, epitet "čovek" treba zaslužiti. Pozdrav za sve dobre ljude.
Djole Petrovic
Bravo za hrabrost da ovo podelite sa nama, Tanja. Uz želje za mnogo novih srećnih dana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.