Тајни договор Вашингтона с талибанима

Влада Џозефа Бајдена имала је тајни договор с талибанима па су нови авганистански владари, од којих су Американци бежали, обезбеђивали те исте Американце током евакуације из Кабула.

Талибани су дочекивали Американце на зборном месту и испраћали их до аеродрома, предајући их америчким војницима на посебним гејтовима, сазнаје Си-Ен-Ен. „Туре” су организоване неколико пута дневно. Како наводи телевизијска мрежа из Атланте, позивајући се на неименоване изворе, Пентагон је задовољан сарадњом јер није било инцидената и Американци су безбедно стизали до своје војске. Ипак, поједини грађани су казали новинарима да су били затечени кад су чули да је влада тражила од њих да живот повере групи која је у време 11. септембра штитила Ал Каиду. Има навода да су талибани у ретким случајевима одбијали да спроведу поједине Американце или странце који су амерички резиденти, па су они ипак морали да пронађу други начин да стигну до аеродрома.

Неименовани војни званичници тврде да је Бајденова влада желела да талибани заштите Американце од огранка Исламске државе у Авганистану, који је прошле седмице извео терористички напад на аеродром у Кабулу, убивши 13 америчких војника и 170 Авганистанаца. Авенија Пенсилванија није хтела да званично коментарише извештај Си-Ен-Ена, али је током последње две седмице, колико је трајала акција „извлачења” Американца, других западњака и бројних Авганистанаца, истицала да талибани сарађују и да не ометају евакуацију. Команданти Пентагона су прошле седмице потврдили да талибани чувају леђа и америчкој армији јер су штитили аеродром од Исламске државе, пренео је „Волстрит џорнал”.

За тајни споразум сазнало се након што се директор Централне обавештајне агенције Вилијам Бернс прошле седмице у Кабулу састао с талибанским лидером Абдулом Ганијем Барадаром. Тако су талибани, који су код западњака и њихових сарадника покренули паничан страх, истовремено обезбеђивали животе Американаца у бекству. Тај договор је подстакао америчку и светску јавност да се запита које би то још тајне договоре могли да имају талибани и вашингтонска влада. Сарадња између дојучерашњих непријатеља далеко је извеснија него што се наслућивало на основу хаотичних сцена евакуације, која је завршена у понедељак, кад је Америка званично повукла војску из Авганистана.

И поред тога што је против талибана водила најдужи рат у својој историји, Америка је последњих година одржавала војне и дипломатске контакте с авганистанским милитантима, који су резултирали преговорима у Дохи у Катару. Тадашња администрација Доналда Трампа договорила је повлачење, које је Бајденова влада спровела у дело. Већ прошле године Пентагон је јавно потврдио да је пружио „крајње ограничену подршку” талибанима у борбама против Исламске државе у Авганистану, а медији су преносили да је та помоћ стигла у виду ваздушних удара на положаје терориста. Како је у то време јављао сајт „Дифенсван”, посвећен војним питањима, амерички званичници су оценили да су талибани „показали да су способни” да се боре против Исламске државе, која је заједнички непријатељ Вашингтону и новоуспостављеном Исламском Емирату Авганистан.

Државни секретар Ентони Блинкен потврдио је у понедељак да више нема америчких дипломата у Кабулу, као и да ће америчка амбасада у Авганистану радити из Дохе. Ипак, Блинкен је истакао да, иако се завршила америчка „војна мисија”, Вашингтон наставља интензивно дипломатско ангажовање у Авганистану. Између осталог, биће укључен и у преговоре између талибана и других политичких снага.

Показатељ будућих односа биће и Бајденова одлука да ли да Кабулу дозволи да повуче скоро десет милијарди долара, колико Авганистан чува у Сједињеним Државама. Иако су славили америчко повлачење, освајачи, свесни да земљи прети глад, позвали су Белу кућу да економски и дипломатски помогне Авганистану. Америчка добра воља зависиће и од тога колико се нови капетани авганистанске државе покажу приљежни у ратовању против терористичких група попут Исламске државе и остатака Ал Каиде. И Бајден је свестан да његова влада не може да има утицај на Авганистан и да не може да спречи тамошње јачање кинеског или иранског утицаја ако не буде одржавала контакте с Абдулом Ганијем Барадаром. Шеф Западног крила је истакао да сарадња с дојучерашњим непријатељима „није питање поверења, већ заједничких интереса”. Војни аналитичари оцењују да ће две стране размењивати обавештајне податке и усклађивати нападе на терористе, при чему ће донедавни авганистански побуњеници, који су једва чекали да америчким војницима виде леђа, поздрављати америчке ваздушне ударе на Исламску државу.

Како закључује „Њујорк тајмс”, вашингтонску владу и талибане чекају године, ако не и деценије „сарадње и сукоба, компромиса и такмичења док буду одржавали однос у којем ниједна страна не може сасвим да толерише другу, али ни да живи без ње”.