Ко понижава глумце и театар

Зајечар – Зајечарско позориште „Зоран Радмиловић”, после 62 године професионалног рада више не постоји. Угашено је пре три дана (11. јула) одлуком Градске скупштине Зајечара, а зајечарски градоначелник Бошко Ничић изјавио је тада пред одборницима да су овом театру главе дошли нерад глумаца и лоши међуљудски односи. Али, нека Зајечарци не брину. Биће основано ново регионално позориште које ће и даље носити име Зорана Радмиловића. Десиће се то, обећао је Ничић, крајем августа (ове године), а гашење оваквог позоришта са оваквим глумцима било је, вели Ничић, неминовно. Није било добрих представа, било је незаконитог пословања, били су лоши међуљудски односи...

Градоначелнику се у таквој процени, без икакве резерве, придружио и актуелни управник овог театра. Зајечарци добро памте да је тог управника довео градоначелник Ничић по земљачкој линији, пре три године. Јесте, вели управник Ђуричић то радикалан рез, али само тако може доћи до оздрављења. Од јесени биће више пара из више тимочких општина, више добрих представа и више глумаца, правих професионалаца.

Кад су глумци имали тата-Милана

Али, да је тако како изјављују градоначелник и управник – не слажу се одборници опозиције, љубитељи позоришта у Зајечару, бивши глумци, управници, редитељи. Бивало је, памте они, у прошлости овог театра и тежих дана, и већих криза, али су управа и град, заједнички, побеђивали. Милану Пауновићу, дугогодишњем управнику овог театра, најуспешнијем у његовој историји, ниједан од наведених разлога за гашење није убедљив. Борбени управник има сада 85 година, успео је да „изигра” и државни декрет о гашењу свих позоришта у Србији 1955. године и да тада нађе паре (и без државних) да од зајечарског театра направи кућу за углед. Имало је зајечарско позориште тада 25 глумаца (сада 15), играло годишње и до 250 представа и осам премијера. И сви су зајечарски глумци, пре пола века, добили станове од општине. Сви до једнога. Што год је предузимљиви управник наумио за добро театра, општина је прихватала и помагала. Тако су у Зајечару 1965. године одржани први Сусрети професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић”, баш према концепцији коју је предложио зајечарски управник. Глумци су га тада из милоште звали тата-Милан.

Али, тата-Милан је био градитељ за разлику од неких после њега. Тачније, за разлику од управника, које су почели да постављају политичари. Упућени кажу да повремено уплитање политике у зајечарски театар, са лошим последицама, траје дуже од 15 година. Остаће посебно упамћено да је актуелни градоначелник Бошко Ничић 2002. године, на противљење колектива, за управника из Београда довео Зорицу Зец. Као „праву особу за прави препород”. Тада је позориште било запало под утицај нове демократије и њеног челника Ничића. Промењен је био и статут позоришта, да би њиме могао да руководи управник са средњом школом.

Глумили па „глуматају”

Актуелни градоначелник пориче и сада да он и актуелни управник имају било какве везе са недаћама зајечарског театра. Не пада им на памет да признају да глумаца има премало, а чиновника преко сваке мере. На сваког глумца дође по један чиновник и по један човек из технике. А прекобројне нису доводили глумци, него градоначелник и његови политички пајташи и тако: више чиновника, мање пара за добре представе и боље плате и стандард глумаца. Управника Ђуричића се то није тицало, јер је он плату ових година примао у општини, не као управник позоришта него као саветник за културу и медије. По ком основу и са којим квалификацијама – никоме није јасно.

Одборници из опозиције су категорични да је Ничић желео, и успео да се обрачуна са непослушним глумцима, са онима који су га тужили суду и доказали да им је закидао на платама.

И када се десило да је глумац Васа Спасојевић позвао полицију и изјавио телефоном (и непосредно) да ће убити градоначелника Ничића – знало се у Зајечару да је у Васи „прокувало” од муке – његове и његових колега. Васа је и даље у притвору због претње атентатом, а његови другови глумци отерани су на Биро за запошљавање. Као нерадници. Спасојевића је Ничић одмах по хапшењу прогласио за човека који шурује са зајечарском нарко-мафијом која га је, наводно, наговорила да се окоми на градоначелника. Наводно, нарко-дилерима је засметала Ничићева изјава на локалној телевизији да ће им „доћи главе”.

Нико у Зајечару не верује да је глумац Васа Спасојевић тако крволочан и тако одан наркотицима и дилерима. Нико осим градоначелника Ничића.

И мало ко у Зајечару сматра да је глумце и позориште требало овако понизити. Оне исте глумце који су овом граду пре пет и шест година доносили по шест и седам највиших признања са Сусрета „Јоаким Вујић”. Тада су они знали да глуме и били пожељни и цењени. Сада их Ничић и политичари из владајуће коалиције оптужују како само „глуматају” и како су нерадници.

-----------------------------------------------------------

Медијима забрањено

Када се одлучивало о гашењу зајечарског театра није било директног радијског и телевизијског преноса са седнице градске скупштине. Зајечарци су протумачили да је овај изузетан потез смишљен и због тога да би се од јавности прикрио злочин према позоришту и глумцима. Неко је забранио директан пренос.

Није било ни свих глумаца на протесту испред градске скупштине. Нису могли ни бити тамо зато што су политички редитељи одлучили да чин укидања изведу управо у време док се запослени налазе на годишњем одмору.

Да се јавност не уплиће и не гунђа.

-----------------------------------------------------------

За „грандисте” и волове

Истог дана када је позориште сахрањено у медијском мраку, локални медији помпезно су најавили спектакуларно гостовање Аце Лукаса на овдашњој Поповој плажи. За глумце није било пара, за Ацу и многобројне „звезде” гранда увек има. Баш као и за туристичка путовања по иностранству градоначелника Ничића (од којих нема вајде) и за печене волове у центру града, разним пригодама.

С. Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Небојша Брадић, министар културе: Одлука револтира јавност

– Верујем да су ти људи који су доносили такву одлуку имали своје разлоге да је донесу. Одлука је свакако скандалозна и револтира јавност. Верујем да ће се наћи решење да убрзо позориште „Зоран Радмиловић” поново почне да обавља своју мисију на начин који ће задовољити и грађане Зајечара и целокупног региона чије позориште са поносом носи име великана глуме Зорана Радмиловића – каже за „Политику” Небојша Брадић, министар културе Републике Србије.

Са једне стране, подвлачи Брадић, неопходне су трансформације установа културе, али се мора водити рачуна о њиховој мисији.

– Доношењем новог Закона о култури тачно ће се дефинисати општи интереси у култури, уредити начин остваривања тог интереса, тако да се овакви случајеви, верујемо, неће дешавати. Зашто је важан Закон о култури? Јер дефинише општи интерес у култури. Што се тиче Министарства културе, ми ћемо водити рачуна о развоју и хомогенизацији српског културног капитала, подстицати креативност и суфинансирати пројекте из области културе, и подржавати важне културне манифестације у Србији – додаје Небојша Брадић.

-----------------------------------------------------------

Отворено писмо председнику Борису Тадићу

Уметничка удружења, савези и друге институције културе упутиле су отворено писмо председнику Борису Тадићу поводом одлуке Скупштине општине Зајечар о затварању позоришта „Зоран Радмиловић” у Зајечару.

„Искрено се надамо да ћете, упркос на изгледе много важнијим сферама којима се свакодневно бавите, уочити битност и судбоносност чина укидања једног театра, ма који разлог био наведен за тај немилосрдни корак. Уз горко осећање да смо прешли Рубикон, питамо се и питамо Вас: ко то у Србији сме да затвори један театар, поготово у ситуацији непостојања закона или било какве законске регулативе у области позоришта.

Ко има ту компетенцију да без консултовања стручне јавности, Министарства културе, интелектуалаца и уметника укине право на рад глумцима, редитељима, продуцентима, сценографима, костимографима, музичарима, техничком особљу...”, пише у отвореном писму председнику Тадићу.

Иницијатори обраћања су Факултет драмских уметности у Београду, Савез драмских уметника Србије, Удружење филмских глумаца Србије, Удружење ликовних уметника Србије, Удружење балетских уметника Србије, Српско књижевно друштво, Удружење уметничких преводилаца Србије, Удружење драмских писаца Србије, Удружење композитора, Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије.

Б. Т.