Ko ponižava glumce i teatar

Zaječar – Zaječarsko pozorište „Zoran Radmilović”, posle 62 godine profesionalnog rada više ne postoji. Ugašeno je pre tri dana (11. jula) odlukom Gradske skupštine Zaječara, a zaječarski gradonačelnik Boško Ničić izjavio je tada pred odbornicima da su ovom teatru glave došli nerad glumaca i loši međuljudski odnosi. Ali, neka Zaječarci ne brinu. Biće osnovano novo regionalno pozorište koje će i dalje nositi ime Zorana Radmilovića. Desiće se to, obećao je Ničić, krajem avgusta (ove godine), a gašenje ovakvog pozorišta sa ovakvim glumcima bilo je, veli Ničić, neminovno. Nije bilo dobrih predstava, bilo je nezakonitog poslovanja, bili su loši međuljudski odnosi...

Gradonačelniku se u takvoj proceni, bez ikakve rezerve, pridružio i aktuelni upravnik ovog teatra. Zaječarci dobro pamte da je tog upravnika doveo gradonačelnik Ničić po zemljačkoj liniji, pre tri godine. Jeste, veli upravnik Đuričić to radikalan rez, ali samo tako može doći do ozdravljenja. Od jeseni biće više para iz više timočkih opština, više dobrih predstava i više glumaca, pravih profesionalaca.

Kad su glumci imali tata-Milana

Ali, da je tako kako izjavljuju gradonačelnik i upravnik – ne slažu se odbornici opozicije, ljubitelji pozorišta u Zaječaru, bivši glumci, upravnici, reditelji. Bivalo je, pamte oni, u prošlosti ovog teatra i težih dana, i većih kriza, ali su uprava i grad, zajednički, pobeđivali. Milanu Paunoviću, dugogodišnjem upravniku ovog teatra, najuspešnijem u njegovoj istoriji, nijedan od navedenih razloga za gašenje nije ubedljiv. Borbeni upravnik ima sada 85 godina, uspeo je da „izigra” i državni dekret o gašenju svih pozorišta u Srbiji 1955. godine i da tada nađe pare (i bez državnih) da od zaječarskog teatra napravi kuću za ugled. Imalo je zaječarsko pozorište tada 25 glumaca (sada 15), igralo godišnje i do 250 predstava i osam premijera. I svi su zaječarski glumci, pre pola veka, dobili stanove od opštine. Svi do jednoga. Što god je preduzimljivi upravnik naumio za dobro teatra, opština je prihvatala i pomagala. Tako su u Zaječaru 1965. godine održani prvi Susreti profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić”, baš prema koncepciji koju je predložio zaječarski upravnik. Glumci su ga tada iz milošte zvali tata-Milan.

Ali, tata-Milan je bio graditelj za razliku od nekih posle njega. Tačnije, za razliku od upravnika, koje su počeli da postavljaju političari. Upućeni kažu da povremeno uplitanje politike u zaječarski teatar, sa lošim posledicama, traje duže od 15 godina. Ostaće posebno upamćeno da je aktuelni gradonačelnik Boško Ničić 2002. godine, na protivljenje kolektiva, za upravnika iz Beograda doveo Zoricu Zec. Kao „pravu osobu za pravi preporod”. Tada je pozorište bilo zapalo pod uticaj nove demokratije i njenog čelnika Ničića. Promenjen je bio i statut pozorišta, da bi njime mogao da rukovodi upravnik sa srednjom školom.

Glumili pa „glumataju”

Aktuelni gradonačelnik poriče i sada da on i aktuelni upravnik imaju bilo kakve veze sa nedaćama zaječarskog teatra. Ne pada im na pamet da priznaju da glumaca ima premalo, a činovnika preko svake mere. Na svakog glumca dođe po jedan činovnik i po jedan čovek iz tehnike. A prekobrojne nisu dovodili glumci, nego gradonačelnik i njegovi politički pajtaši i tako: više činovnika, manje para za dobre predstave i bolje plate i standard glumaca. Upravnika Đuričića se to nije ticalo, jer je on platu ovih godina primao u opštini, ne kao upravnik pozorišta nego kao savetnik za kulturu i medije. Po kom osnovu i sa kojim kvalifikacijama – nikome nije jasno.

Odbornici iz opozicije su kategorični da je Ničić želeo, i uspeo da se obračuna sa neposlušnim glumcima, sa onima koji su ga tužili sudu i dokazali da im je zakidao na platama.

I kada se desilo da je glumac Vasa Spasojević pozvao policiju i izjavio telefonom (i neposredno) da će ubiti gradonačelnika Ničića – znalo se u Zaječaru da je u Vasi „prokuvalo” od muke – njegove i njegovih kolega. Vasa je i dalje u pritvoru zbog pretnje atentatom, a njegovi drugovi glumci oterani su na Biro za zapošljavanje. Kao neradnici. Spasojevića je Ničić odmah po hapšenju proglasio za čoveka koji šuruje sa zaječarskom narko-mafijom koja ga je, navodno, nagovorila da se okomi na gradonačelnika. Navodno, narko-dilerima je zasmetala Ničićeva izjava na lokalnoj televiziji da će im „doći glave”.

Niko u Zaječaru ne veruje da je glumac Vasa Spasojević tako krvoločan i tako odan narkoticima i dilerima. Niko osim gradonačelnika Ničića.

I malo ko u Zaječaru smatra da je glumce i pozorište trebalo ovako poniziti. One iste glumce koji su ovom gradu pre pet i šest godina donosili po šest i sedam najviših priznanja sa Susreta „Joakim Vujić”. Tada su oni znali da glume i bili poželjni i cenjeni. Sada ih Ničić i političari iz vladajuće koalicije optužuju kako samo „glumataju” i kako su neradnici.

-----------------------------------------------------------

Medijima zabranjeno

Kada se odlučivalo o gašenju zaječarskog teatra nije bilo direktnog radijskog i televizijskog prenosa sa sednice gradske skupštine. Zaječarci su protumačili da je ovaj izuzetan potez smišljen i zbog toga da bi se od javnosti prikrio zločin prema pozorištu i glumcima. Neko je zabranio direktan prenos.

Nije bilo ni svih glumaca na protestu ispred gradske skupštine. Nisu mogli ni biti tamo zato što su politički reditelji odlučili da čin ukidanja izvedu upravo u vreme dok se zaposleni nalaze na godišnjem odmoru.

Da se javnost ne upliće i ne gunđa.

-----------------------------------------------------------

Za „grandiste” i volove

Istog dana kada je pozorište sahranjeno u medijskom mraku, lokalni mediji pompezno su najavili spektakularno gostovanje Ace Lukasa na ovdašnjoj Popovoj plaži. Za glumce nije bilo para, za Acu i mnogobrojne „zvezde” granda uvek ima. Baš kao i za turistička putovanja po inostranstvu gradonačelnika Ničića (od kojih nema vajde) i za pečene volove u centru grada, raznim prigodama.

S. Todorović

-----------------------------------------------------------

Nebojša Bradić, ministar kulture: Odluka revoltira javnost

– Verujem da su ti ljudi koji su donosili takvu odluku imali svoje razloge da je donesu. Odluka je svakako skandalozna i revoltira javnost. Verujem da će se naći rešenje da ubrzo pozorište „Zoran Radmilović” ponovo počne da obavlja svoju misiju na način koji će zadovoljiti i građane Zaječara i celokupnog regiona čije pozorište sa ponosom nosi ime velikana glume Zorana Radmilovića – kaže za „Politiku” Nebojša Bradić, ministar kulture Republike Srbije.

Sa jedne strane, podvlači Bradić, neophodne su transformacije ustanova kulture, ali se mora voditi računa o njihovoj misiji.

– Donošenjem novog Zakona o kulturi tačno će se definisati opšti interesi u kulturi, urediti način ostvarivanja tog interesa, tako da se ovakvi slučajevi, verujemo, neće dešavati. Zašto je važan Zakon o kulturi? Jer definiše opšti interes u kulturi. Što se tiče Ministarstva kulture, mi ćemo voditi računa o razvoju i homogenizaciji srpskog kulturnog kapitala, podsticati kreativnost i sufinansirati projekte iz oblasti kulture, i podržavati važne kulturne manifestacije u Srbiji – dodaje Nebojša Bradić.

-----------------------------------------------------------

Otvoreno pismo predsedniku Borisu Tadiću

Umetnička udruženja, savezi i druge institucije kulture uputile su otvoreno pismo predsedniku Borisu Tadiću povodom odluke Skupštine opštine Zaječar o zatvaranju pozorišta „Zoran Radmilović” u Zaječaru.

„Iskreno se nadamo da ćete, uprkos na izglede mnogo važnijim sferama kojima se svakodnevno bavite, uočiti bitnost i sudbonosnost čina ukidanja jednog teatra, ma koji razlog bio naveden za taj nemilosrdni korak. Uz gorko osećanje da smo prešli Rubikon, pitamo se i pitamo Vas: ko to u Srbiji sme da zatvori jedan teatar, pogotovo u situaciji nepostojanja zakona ili bilo kakve zakonske regulative u oblasti pozorišta.

Ko ima tu kompetenciju da bez konsultovanja stručne javnosti, Ministarstva kulture, intelektualaca i umetnika ukine pravo na rad glumcima, rediteljima, producentima, scenografima, kostimografima, muzičarima, tehničkom osoblju...”, piše u otvorenom pismu predsedniku Tadiću.

Inicijatori obraćanja su Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, Savez dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje likovnih umetnika Srbije, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Srpsko književno društvo, Udruženje umetničkih prevodilaca Srbije, Udruženje dramskih pisaca Srbije, Udruženje kompozitora, Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije.

B. T.