Филмска плетеница од три нити

Венеција, Лидо – Не постоји нико на планети ко не зна песму „Алелуја”. Има додуше оних који не знају да је једину оригиналну верзију компоновао и на својим концертима изводио канадски књижевник и песник, композитор, текстописац и извођач Леонард Коен (1934–2016), већ су им срцу милија нека од новијих извођења, попут оних из анимираног филма „Шрек” или серијала типа „X фактор” или „Ја имам таленат”.

Леонард Коен је компоновао ову песму за сва времена, песму која је у књизи Алана Лајта названа „најсавршенијом песмом на свету”, о којој су сада амерички аутори Данијел Гелер и Дејна Голдфајн, добитници награде „Еми” за своје стваралаштво, снимили дугометражни документарни филм „Алелуја: Леонард Коен, путовање, песма”, што је пре неко вече на 78. Венецијанском фестивалу у главном програму, ван конкуренције, доживео своју успешну светску премијеру.

Дејна Голдфајн ауторка филма о Леонарду Коену и његовој песми (Фото: Д. Лакић)

У интервјуу за „Политику”, овде присутна ауторка Дејна Голдфајн – одговарајући на питање о личним мотивима да се сними филм о Коеновој „Алелуји”, која даје глас најдубљим питањима о вери, уверењу, скептицизму, психолошким конструкцијама које нас подржавају, али и ометају током целог живота (сам Коен је такво осећање називао „сломљеном ’алелујом’”) – рекла је и следеће:

– Када смо кренули у неизвесност снимања овог документарног филма, Денијел и ја смо о њему од почетка размишљали као о плетеници од три нити. Једну нит чини сам Леонард Коен – једина особа у универзуму која је могла да напише песму „Алелуја”. Друга нит је путовање саме песме од првих одбацивања од стране дискографских кућа до објављивања и постанка стратосферског међународног хита. Трећу нит ове наше филмске плетенице чине интервјуи и изјаве различитих уметника који су дошли до сопствених интерпретација ове песме. Те три нити остале су нетакнуте током реализације целог пројекта.

За саму Дејну Голдфајн осим оригиналне Коенове верзије песме срцу су блиске и отпеване верзије Боба Дилана и Бона, али је, како каже, „током истраживања наишла на невероватан број извођача који су ову песму стављали на свој репертоар”. Чинили су то и велики амерички кантри музичари на музичким такмичењима у Нешвилу, а извођењем једног од њих се и завршава овај филм, који у себи садржи и читаво богатство архивских снимака и интервјуе самог кантаутора, његових издавача, челника дискографских кућа, без вокала који су га пратили по концертима, музичких критичара и неке од његових муза. Жена које је волео, живео с њима, али се њима никада није оженио. Како су аутори овог филма успели да дођу до свих тих архивских драгоцености и када су схватили да ће центар њиховог дела бити управо песма „Алелуја”? О томе Дејна Голдфајн каже да је имала велику помоћ пријатеља који су Денијелу и њој указали на то где да „копа”.

– Лери „Ратсо” Сломен дао нам је невероватне интервјуе које је водио с Леонардом, почевши од 1974. године и настављајући их деценијама. Наш пријатељ и извршни продуцент Робин Сегон имао је у својој гаражи сачувану касету с Коеновим интервјуом из 1990. године. Добили смо и низ других радијских и телевизијских интервјуа који су нам помогли да сагледамо његово и све нијансе његовог духовног путовања. Како смо настављали истраживање, тако су се појављивале и многе друге ствари које су нам помогле да побољшамо и само разумевање песме „Алелуја”, која је од настанка остала тако флуидна. Не само на начин како су је људи музички тумачили већ и на начин на који се и сам текст и контекст текста временом мењао, а сама песма постајала попут таписерије – шаренија и гушћа.

На питање шта је било суштинско у филмском истраживачком подухвату Дејна Голдфајн је одговорила:

– Свети грал нашег истраживања биле су Леонардове митолошке белешке у којима се може тачно видети еволуција песме „Алелуја”, укључујући и многе различите стихове које је ту годинама додавао и бележио. Поседовање тих бележака значило нам је све оно суштинско. Када смо почињали пројекат, знали смо само за причу о петнаестак стихова које је Коен послао факсом Џону Кејлу, али легенда каже да се тај број кретао од 80 до 350 стихова, у зависности од тога чију верзију приче слушате. Када нам је Кејл дао Коенов оригинал, Денијел и ја смо се само погледали и били у потпуној екстази. Тада је било сасвим јасно зашто је Леонард Коен за ову своју песму рекао: „Постоји религиозна алелуја, али постоји и много других. Када се погледа свет у којем живимо, може се рећи само једна ствар, а то је – алелуја. Тако је како је...”