Filmska pletenica od tri niti

Venecija, Lido – Ne postoji niko na planeti ko ne zna pesmu „Aleluja”. Ima doduše onih koji ne znaju da je jedinu originalnu verziju komponovao i na svojim koncertima izvodio kanadski književnik i pesnik, kompozitor, tekstopisac i izvođač Leonard Koen (1934–2016), već su im srcu milija neka od novijih izvođenja, poput onih iz animiranog filma „Šrek” ili serijala tipa „X faktor” ili „Ja imam talenat”.

Leonard Koen je komponovao ovu pesmu za sva vremena, pesmu koja je u knjizi Alana Lajta nazvana „najsavršenijom pesmom na svetu”, o kojoj su sada američki autori Danijel Geler i Dejna Goldfajn, dobitnici nagrade „Emi” za svoje stvaralaštvo, snimili dugometražni dokumentarni film „Aleluja: Leonard Koen, putovanje, pesma”, što je pre neko veče na 78. Venecijanskom festivalu u glavnom programu, van konkurencije, doživeo svoju uspešnu svetsku premijeru.

Dejna Goldfajn autorka filma o Leonardu Koenu i njegovoj pesmi (Foto: D. Lakić)

U intervjuu za „Politiku”, ovde prisutna autorka Dejna Goldfajn – odgovarajući na pitanje o ličnim motivima da se snimi film o Koenovoj „Aleluji”, koja daje glas najdubljim pitanjima o veri, uverenju, skepticizmu, psihološkim konstrukcijama koje nas podržavaju, ali i ometaju tokom celog života (sam Koen je takvo osećanje nazivao „slomljenom ’alelujom’”) – rekla je i sledeće:

– Kada smo krenuli u neizvesnost snimanja ovog dokumentarnog filma, Denijel i ja smo o njemu od početka razmišljali kao o pletenici od tri niti. Jednu nit čini sam Leonard Koen – jedina osoba u univerzumu koja je mogla da napiše pesmu „Aleluja”. Druga nit je putovanje same pesme od prvih odbacivanja od strane diskografskih kuća do objavljivanja i postanka stratosferskog međunarodnog hita. Treću nit ove naše filmske pletenice čine intervjui i izjave različitih umetnika koji su došli do sopstvenih interpretacija ove pesme. Te tri niti ostale su netaknute tokom realizacije celog projekta.

Za samu Dejnu Goldfajn osim originalne Koenove verzije pesme srcu su bliske i otpevane verzije Boba Dilana i Bona, ali je, kako kaže, „tokom istraživanja naišla na neverovatan broj izvođača koji su ovu pesmu stavljali na svoj repertoar”. Činili su to i veliki američki kantri muzičari na muzičkim takmičenjima u Nešvilu, a izvođenjem jednog od njih se i završava ovaj film, koji u sebi sadrži i čitavo bogatstvo arhivskih snimaka i intervjue samog kantautora, njegovih izdavača, čelnika diskografskih kuća, bez vokala koji su ga pratili po koncertima, muzičkih kritičara i neke od njegovih muza. Žena koje je voleo, živeo s njima, ali se njima nikada nije oženio. Kako su autori ovog filma uspeli da dođu do svih tih arhivskih dragocenosti i kada su shvatili da će centar njihovog dela biti upravo pesma „Aleluja”? O tome Dejna Goldfajn kaže da je imala veliku pomoć prijatelja koji su Denijelu i njoj ukazali na to gde da „kopa”.

– Leri „Ratso” Slomen dao nam je neverovatne intervjue koje je vodio s Leonardom, počevši od 1974. godine i nastavljajući ih decenijama. Naš prijatelj i izvršni producent Robin Segon imao je u svojoj garaži sačuvanu kasetu s Koenovim intervjuom iz 1990. godine. Dobili smo i niz drugih radijskih i televizijskih intervjua koji su nam pomogli da sagledamo njegovo i sve nijanse njegovog duhovnog putovanja. Kako smo nastavljali istraživanje, tako su se pojavljivale i mnoge druge stvari koje su nam pomogle da poboljšamo i samo razumevanje pesme „Aleluja”, koja je od nastanka ostala tako fluidna. Ne samo na način kako su je ljudi muzički tumačili već i na način na koji se i sam tekst i kontekst teksta vremenom menjao, a sama pesma postajala poput tapiserije – šarenija i gušća.

Na pitanje šta je bilo suštinsko u filmskom istraživačkom poduhvatu Dejna Goldfajn je odgovorila:

– Sveti gral našeg istraživanja bile su Leonardove mitološke beleške u kojima se može tačno videti evolucija pesme „Aleluja”, uključujući i mnoge različite stihove koje je tu godinama dodavao i beležio. Posedovanje tih beležaka značilo nam je sve ono suštinsko. Kada smo počinjali projekat, znali smo samo za priču o petnaestak stihova koje je Koen poslao faksom Džonu Kejlu, ali legenda kaže da se taj broj kretao od 80 do 350 stihova, u zavisnosti od toga čiju verziju priče slušate. Kada nam je Kejl dao Koenov original, Denijel i ja smo se samo pogledali i bili u potpunoj ekstazi. Tada je bilo sasvim jasno zašto je Leonard Koen za ovu svoju pesmu rekao: „Postoji religiozna aleluja, ali postoji i mnogo drugih. Kada se pogleda svet u kojem živimo, može se reći samo jedna stvar, a to je – aleluja. Tako je kako je...”