Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

О Милунки Савић – мултимедијално

Интерактивни мозаик, у спомен-соби посвећеној српској хероини, функционише тако што је свака фотографија кодирана, а посебна апликација скенирањем неке од њих активира одређени филм у спомен соби Милунке Савић
У спомен- соби Милунке Савић (Фото: Јосиф Распоповић)

Спомен-соба Милунке Савић у Јошаничкој Бањи, у оквиру спомен-комплекса из 1995, отворена је у октобру прошле године, а аутори ове поставке др Душан Јововић и Данијела Матовић, историчарка уметности Центра за културу „Градац” у Рашки, осмислили су њен мултимедијални садржај.

Овај простор одише животном причом српске жене витеза, њеним људским вредностима и одважношћу, а централни део изложбе је, према речима коауторке Данијеле Матовић, интерактивни мозаик, с породичним и ратним фотографијама из различитих периода Милункиног живота.

Овај интерактивни мозаик функционише тако што је свака фотографија кодирана, а посебна апликација скенирањем неке од њих активира одређени филм. Реч је о аутентичним филмовима из балканских ратова и Великог рата, који се у оригиналу чувају у Југословенској кинотеци у Београду.

Поред тога, поставка пружа и осврт на Велики рат, са два импровизована војна рова, који показују како су били опремљени српски и аустроугарски војници. Предмети у витринама такође су посвећени оружју српске и непријатељске војске, с пушкама, бодежима, бајонетима, гас-маскама, шлемовима, ашовима, чутурицама и двогледима...

Једна витрина садржи и опрему за исхрану аустроугарских војника из 1916. године, копче за каиш, челични немачки шлем, као и чауру гранате, која је током затишја у рату била изгравирана, што је својеврсни пример рововске уметности.

На инсталираним телевизорима посетиоци ове спомен-собе могу да виде документарне филмове о Милунки Савић, као и део друге документарне грађе, а ту су и разгледнице, плакати, исечци и насловнице из стране штампе, попут „Њујорк тајмса” и „Пти журнала”, који су проносили истину о ономе што се дешавало у Србији током Великог рата.

Откада је отворена, ова поставка изузетно је посећена, а до родне куће Милунке Савић у Јошаничкој Бањи још се тешко долази због тога што до тамо нема асфалтираног пута...

Данијела Матовић подсећа на живот српске Јованке Орлеанке, на Милункино одрастање уз оца, уз кога је научила да ради тешке мушке послове, али и да рукује оружјем. Милунка се по избијању Првог балканског рата пријавила за мобилизацију уместо млађег брата као Милун Савић, будући да женама није било дозвољено да се боре.

– У свом дому често је слушала српске народне песме и тако одмалена знала за недела која су Турци вршили над српским народом. Имала је јаку жељу да оде и да учествује у ослобађању српских територија као прави витез. Касније је одликована највишим домаћим признањима, „Карађорђевом звездом са мачевима”, са два ордена „Милош Обилић” за храброст, са две „Карађорђеве звезде”, била је носилац „Албанске споменице”. Примила је одликовања Француске, Енглеске и Русије, два ордена „Легије части”, а била је и једина жена на свету која је добила француски „Ратни крст са златном палмом”, запазила је Данијела Матовић.

Сматра се, према речима наше саговорнице, да је Милунка Савић већ у Првом балканском рату откривена као жена-јунак, у борбама око Скадра, док неки наводи говоре о томе да се за то дознало у Другом балканском рату, у Брегалничкој бици, приликом њеног рањавања.

– Свакако су њени саборци знали да је она жена и хтели су да се боре раме уз раме с њом. Била је наш најбољи бомбаш у балканским ратовима и у Првом светском рату, а управо је одрастајући у Јошаничкој Бањи и Копривници вежбала гађање играјући игру гађања у белег – објашњава наша саговорница.

Она подсећа и на то да је војвода Радомир Путник вратио Милунку са мобилизације, по избијању Првог светског рата, говорећи јој да може да буде само болничарка. Али, она је остала упорна, преноћила је испред војне команде. Тада је наишао мајор Воја Танкосић, који је Милунку познавао из балканских ратова и рекао да, ако је та девојка која жели да иде у рат Милунка Савић, треба одмах да је приме. Тако је распоређена у Гвоздени пук, најелитнију јединицу српске војске. Учествовала је у свим важним борбама Великог рата, командовала је бомбашким одредом приликом одбране Београда, прешла је албанску голготу и била тешко рањена. На Солунском фронту задобила је нове ране.

По завршетку рата у Сарајеву жена која је сама заробила 28 бугарских војника, како наглашава наша саговорница, упознала је свог супруга Вељка Глигоровића. Заједно одлазе у Нови Сад, али не задуго, убрзо је напустила кућу коју је у том месту добила и дошла у Београд, на Вождовац. Имала је ћерку, а усвојила је још три девојчице. Прихватала је децу из родног краја, из Јошаничке Бање и Рашке, помагала им да се снађу у Београду. Шила је за београдске даме, чистила је у Хипотекарној банци, сав новац давала је другима. Никада није хтела да напусти Србију, иако је често позивана у Париз. У Другом светском рату направила је импровизовану болницу у својој кући, где се бринула о нашим рањеницима, и због тога је седам месеци провела у логору на Бањици.

Одатле је била пуштена као хероина Великог рата. Поред свега, била је запостављена после Другог светског рата, а преминула је 1973. године у Београду, где је и сахрањена у Алеји великана.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
Milunka Savić nije bila zapostavljena posle Drugog svetskog rata - dobijala je penziju i sve beneficije koje su sledovale veteranima (čiji je status izjadnačen sa partizanskim veteranima), dobila stan, ordenje izjednačeno sa partizanskim, pozivana na svečanosti i obeležavanje događaja...
Boris
Lijep tekst uz napomenu da je bila zapostavljena samo u udzbenicima i skolskom sistemu. Njen unuk kaze da je normalno zivjela i radila.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.