Златиборски мермер за зграде „Мајкрософта”

Ужице – У богатом Сијетлу, тамо преко „баре”, моћни „Мајкрософт” управо гради четири нове зграде. Према свецу и тропар, наравно, па су и оне нешто посебно. Кад се посматра из авиона, цео тај комплекс даје слику оног заталасаног „виндоза”, препознатљивог лога компаније. Четири „Мајкрософтове” зграде, свака у различитој боји.

Црвену и жуту боју двема зградама даје наш производ – златиборски мермер, из каменолома у селима Сирогојно и Скржути. Фирма „Златибор мермер” из Ужица испоручује га за покривање површине око 7.000 квадратних метара на „Мајкрософтовим” здањима. Посао користан финансијски, али још вреднији маркетиншки. У богатом свету се овако на најбољи начин представља сјај и лепота нашег природног камена.

То је, разуме се, најзначајнији посао за ову ужичку фирму откако је пре две године приватизована. Купио ју је Италијан Пјеро Занела, трећа генерација врсних каменорезаца из Вероне. Газда са престижним референцама у овом послу, као што су мермерни ентеријери казина „Аладино”, „Венеција” и „Париз” у Лас Вегасу, виле на Хавајима за једног ортака Била Гејтса и гитаристу Сантану, за 47 лифтова чувеног „Емпајер стејт билдинга”и друго. Три богата каменолома ужичког „Златибор мермера”, у свету већ познати „Плави ток” у Каленићу код Пожеге, те мање знани у Сирогојну и Скржутима привукла су Занелу у намери да прошири своје послове по свету.

– Власник је до сада уложио око милион евра, за опрему и стара дуговања. Такође, промовисао је златиборски материјал, поред „плавог тока” свет сада зна и за црвени мермер из Сирогојна и жути из Скржута. Постали смо извозници без икаквог увоза, смањујемо дефицит ове државе. Извозимо природни камен, што је као кад би Црна Гора извозила морску воду, бесконачан ресурс – објашњава за „Политику” директор „Златибор мермера” Драган Милојевић, грађевински инжењер из Зајечара, који је дошао у Ужице да води ову фирму са 60 запослених.

Ипак, у овом предузећу не цветају руже, без обзира на то што се ради и за „Мајкрософт”. Све, кажу овде, иде некако „на мишиће”, без довољно новца, уз нередовне плате. Већ при првом погледу на скроман и дотрајао пословни простор „Златибор мермера” у ужичком насељу Крчагово, види се да стварност није ружичаста.

– Делује као парадокс, али ми заиста лоше послујемо – наставља директор Милојевић. – Власник није унео довољно новца у фирму, нису исплаћена сва стара дуговања с којима је „Златибор мермер” приватизован. Ти дугови нису били сасвим ни познати кад ју је Занела куповао. Код нас, како ствари стоје, држава продаје „мачку у џаку”. Поред тога, банкарска политика у Србији је таква да је немогуће подићи иједан кредит ако је фирма у претходним годинама пословала негативно, без обзира како сада ради, чак и када извозом смањује државни дефицит.

Зато „Златибор мермер” никако не може да дође до кредита за улагања у нове послове. Неизвесност око износа наслеђених дуговања спречава напредак.

– Газда јесте разочаран у систем продаје фирми код нас, али ипак не одустаје. Настоји да нађе партнера који би финансијски помогао, да „Златибор мермер” стане на ноге. Перспективу имамо, а проблеме ваља решити – додаје Милојевић.

Додатни проблем јесу и нерешени имовински односи око каменолома „Плави ток”. О томе одлучује суд, па се тај мајдан већ извесно време не користи. По речима директора „Златибор мермера”, овај каменолом је на волшебан начин, пре две-три године, у општини Пожега код преласка са земљишних књига на катастарски систем, уписан у власништво београдској „Морави мермер”, коју је у међувремену купио хрватски „Камен Пазин”. Грешком или намером, каже Милојевић, власник је код тог уписа замењен, суђење још увек траје, па је и то камен о врату „Златибор мермеру”, који упркос свему добро ради за чувени „Мајкрософт”.