Луковска Бања, извор здравља и лепоте

Луковска Бања налази се на југу Србије, на 36 километара западно од Куршумлије, на источним падинама планине Копаоник. Од Београда је удаљена 297 километара, од Куршумлије 107, а од Ниша 101 километар. Позната је по највећем броју термоминералних извора (37), њиховој огромној издашности, већој од 100 литара у секунди, и температури воде од 35 до 69 степени. Налази се на 681 метар надморске висине и највиша је бања у Србији.

Воде Луковске Бање по свом саставу су хидрокарбонатне, натријум-магнезијумске и калцијумског типа и карактера. Запажени су резултати њихових лековитих својстава у лечењу хроничних упала, дегенеративних обољења кичме и стања организма након повреда. У оквиру ових обољења присутни су бањски третмани хидротерапије, блатне терапије, електротерапије, магнетне терапије и масаже. Клима у бањи је умерено континентална, са сталним струјањем ваздуха с околних планина, што погодује опоравку и јачању организма.

Приче мојих пријатеља и све прочитано утицали су на то да одлучим да ове године годишњи одмор проведем у Луковској Бањи. Одмах по доласку одушевио сам се врхунском организацијом особља у хотелу „Јелак” у којем сам одсео – од дочека на рецепцији, организације боравка и исхране, као и организације терапија и лечења гостију којима је то неопходно. Раније сам посећивао и неке друге бање па ми је то помогло да реалније запазим разлике у односу на Луковску Бању. Поред природе, термалних извора и добре хране, највећу предност дајем љубазном особљу свих категорија и занимања неопходних за успешно функционисање бање. Све њих краси савестан однос према послу, као и једна дивна особина и навика – да су они у функцији гостију који су дошли у бању, било да се одморе или да се лече. Сви гости су пуни хвале и захвалности за такав њихов рад и понашање. Евидентна је брига и жеља да се помогне старијим и болесним гостима и да им се боравак и опоравак учини што пријатнијим и кориснијим.

У разговору с таксистима који превозе од Куршумлије до бање сазнао сам да већина гостију на повратку изражава намеру и жељу да поново дође у бању. Међутим, изненађује податак да из Куршумлије не постоји аутобуска линија која превози путнике до бање. Ако је посреди економски моменат – исплативост, он је занемарљив кад се у обзир узме комфор болесних при доласку у бању. Овај проблем би локална самоуправа и руководство бање морали хитно и трајно да реше.

Ових дана сведоци смо информација о гужвама на граничним прелазима и непријатних ситуација које доживљавају наши туристи на одмору у иностранству. Мишљења сам да се годинама створила навика код наших грађана да се на одмор иде у иностранство, Грчку, Турску, Египат и друге земље. Такође, и даље је присутно мишљење да у бање иду болесни и старији гости. Ситуација у вези с пандемијом ковида 19 утицала је на то да су наши грађани почели да посећују бање и планине у Србији. Већина њих врло пријатно се изненадила лепим амбијентом за одмор и опоравак на који су наишли. Можда су недостатак рекламе и незаинтересованост туристичких агенција разлози што се таква места мање посећују. А после прве посете све више грађана опредељује се за поновни одмор у Србији. За похвалу је и увођење ваучера као вид стимулације да се посећују многобројни бисери српског туризма.

Драган Паскаш,
генерал у пензији