Lukovska Banja, izvor zdravlja i lepote

Lukovska Banja nalazi se na jugu Srbije, na 36 kilometara zapadno od Kuršumlije, na istočnim padinama planine Kopaonik. Od Beograda je udaljena 297 kilometara, od Kuršumlije 107, a od Niša 101 kilometar. Poznata je po najvećem broju termomineralnih izvora (37), njihovoj ogromnoj izdašnosti, većoj od 100 litara u sekundi, i temperaturi vode od 35 do 69 stepeni. Nalazi se na 681 metar nadmorske visine i najviša je banja u Srbiji.

Vode Lukovske Banje po svom sastavu su hidrokarbonatne, natrijum-magnezijumske i kalcijumskog tipa i karaktera. Zapaženi su rezultati njihovih lekovitih svojstava u lečenju hroničnih upala, degenerativnih oboljenja kičme i stanja organizma nakon povreda. U okviru ovih oboljenja prisutni su banjski tretmani hidroterapije, blatne terapije, elektroterapije, magnetne terapije i masaže. Klima u banji je umereno kontinentalna, sa stalnim strujanjem vazduha s okolnih planina, što pogoduje oporavku i jačanju organizma.

Priče mojih prijatelja i sve pročitano uticali su na to da odlučim da ove godine godišnji odmor provedem u Lukovskoj Banji. Odmah po dolasku oduševio sam se vrhunskom organizacijom osoblja u hotelu „Jelak” u kojem sam odseo – od dočeka na recepciji, organizacije boravka i ishrane, kao i organizacije terapija i lečenja gostiju kojima je to neophodno. Ranije sam posećivao i neke druge banje pa mi je to pomoglo da realnije zapazim razlike u odnosu na Lukovsku Banju. Pored prirode, termalnih izvora i dobre hrane, najveću prednost dajem ljubaznom osoblju svih kategorija i zanimanja neophodnih za uspešno funkcionisanje banje. Sve njih krasi savestan odnos prema poslu, kao i jedna divna osobina i navika – da su oni u funkciji gostiju koji su došli u banju, bilo da se odmore ili da se leče. Svi gosti su puni hvale i zahvalnosti za takav njihov rad i ponašanje. Evidentna je briga i želja da se pomogne starijim i bolesnim gostima i da im se boravak i oporavak učini što prijatnijim i korisnijim.

U razgovoru s taksistima koji prevoze od Kuršumlije do banje saznao sam da većina gostiju na povratku izražava nameru i želju da ponovo dođe u banju. Međutim, iznenađuje podatak da iz Kuršumlije ne postoji autobuska linija koja prevozi putnike do banje. Ako je posredi ekonomski momenat – isplativost, on je zanemarljiv kad se u obzir uzme komfor bolesnih pri dolasku u banju. Ovaj problem bi lokalna samouprava i rukovodstvo banje morali hitno i trajno da reše.

Ovih dana svedoci smo informacija o gužvama na graničnim prelazima i neprijatnih situacija koje doživljavaju naši turisti na odmoru u inostranstvu. Mišljenja sam da se godinama stvorila navika kod naših građana da se na odmor ide u inostranstvo, Grčku, Tursku, Egipat i druge zemlje. Takođe, i dalje je prisutno mišljenje da u banje idu bolesni i stariji gosti. Situacija u vezi s pandemijom kovida 19 uticala je na to da su naši građani počeli da posećuju banje i planine u Srbiji. Većina njih vrlo prijatno se iznenadila lepim ambijentom za odmor i oporavak na koji su naišli. Možda su nedostatak reklame i nezainteresovanost turističkih agencija razlozi što se takva mesta manje posećuju. A posle prve posete sve više građana opredeljuje se za ponovni odmor u Srbiji. Za pohvalu je i uvođenje vaučera kao vid stimulacije da se posećuju mnogobrojni biseri srpskog turizma.

Dragan Paskaš,
general u penziji