Дубровачка зрцала
Низ нових дела којима ових дана београдска "Геопоетика" заокружује свој издавачки годишњи опус 2006-2007, почећемо књигом чији смо наслов позајмили за наш текст: "Дубровачка зрцала" песника, есејисте и преводиоца Милана Милишића. Реч је о 35 текстова које је Милишић писао у периоду од 1977. до 1990. године, и већи део њих се, каже издавач, први пут појављује у јавности.
Књигу је приредила Јелена Трпковић, предговор написао Миљенко Јерговић а поговор Ибрахим Хаџић. Подсетимо читаоце: Милан Милишић (1941) погинуо је 1991. године, у свом стану, када је ЈНА бомбардовала Дубровник. Шеснаест година после, сабрани у књизи, есеји показују, баш као што и Хаџић пише, колико је Милишић био истанчани песник, духовит, ироничан, и колико је успевао да даром уочавања укаже у есејима на ствари које поред нас протичу, а ми их у журби и не запажамо а камоли тумачимо.
У преводу Наталије Ненезић с руског "Геопоетика" је објавила роман "Москва ква-ква" Владимира Аксјонова (1932, Казањ, од 1980, када је емигрирао, живи у САД, а совјетско држављанство му је одузето), дело бунта и сатире, у којем су јунаци и Стаљин и Тито. Роман садржи два тока, један у којем се догађајима најављује долазак целе једне генерације "шездесеташа – љубитеља џеза и свега што долази са Запада", и други у којем Стаљин и Тито, како ће се показати, планирају атентат један на другог. Аксјонов је аутор на кога су се угледали многи савремени руски писци.
"Сироти и горди" Албера Косрија (1913, Каиро, од 1945. живи у Паризу) роман који је са француског оригинала превела Ивана Мисирлић а према којем је египатска редитељка Ашма ел Бакри снимила истоимени филм 1991, представља српским читаоцима овог аутора који је за своја дела добио низ познатих награда на франкофонском подручју. Косри, "тај младић од 94 године", написао је укупно осам књига "у складу са својом животном филозофијом да лењост није мана већ врста контемплације и медитације" критика је дизала у небеса, а дивили су му се Хенри Милер и Албер Ками. Пише на француском али радња и ликови романа су му смештени у Египат; у роману "Сироти и горди", баш као што сам наслов каже, овај писац романтично, поготову у ово време када "паре врте где бургија неће", враћа веру у то да морал и ширина духа, упркос свему, остају главни на лествици вредности за сва времена.
"Турнир грбаваца" назив је новог романа Ласла Блашковића, писаног у форми дневника кроз који сазнајемо доста о познатим људима нашег доба, пре свега писаца. Не пролазе баш сви добро у овој Блашковићевој визури, ипак замагљеној мало превише нелитерарним примерима.
"Сапутник радикалног мислиоца" бугарског писца Алека Попова, кога знамо из романа "Мисија Лондон" у којем је "оплео" по бугарској дипломатији, овог пута представља збирку есеја насталих током протеклих седам година. Књигу је приредила и превела са бугарског Марија-Јоанна Стојадиновић, а текстови су писани у врло добром маниру кратког есејистичког штива.
И, најзад, путопис посластица: "Каиро у 1000 година" Гамала Гитанија у едицији "Писац и град" и у преводу Драгане Ђорђевић и Марије Обреновић са арапског. Књига у којој ћете уживати јер вас уводи у историју не само једног града већ и историју цивилизација, културе, једном речју нуди вам "хуманистичку анатомију древне метрополе". Књига о Каиру склопљена је од низа причица о кафеџиницама, наргилама, турбанима, коњима, џамијама, пирамидама… ово је дело, баш као што пише Владислав Бајац, интимна историја Каира и лична историја писца који је пригрлио и присвојио град.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


