Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија Мека за израелски капитал

Србија Мека за израелски капитал
Пословни центар Ерпортсити, својевремено проглашен за најуспешнију гринфилд инвестицију у региону Фото Д. Вулетић

Израелске компаније до сада су у нашу земљу уложиле око 1, 2 милијарде евра.Српску глад за некретнинама најбоље су намирисали тамошњи инвеститори првенствено финансирајући изградњу пословних палата, луксузних хотела и трговинских центара у Београду, али и мањим градовима у унутрашњости.

Према подацима Привредне коморе Србије износ директних инвестиција компанија из Израела је је у сталном порасту: од 11.000 долара у 2001. години, 74.000 долара у 2002. години, 300 милиона долара у 2004. години, док је 2006. године достигао вредност од 500 милиона долара, а 2007. године уложено је преко 700 милиона долара.

- Интерес израелских компанија за сарадњу и инвестирање у Србију у последње време је порастао, с тим што се као највећи проблем јавља недостатак банкарских гаранција са наше стране, нерешена питања власништва, као и неспремност израелских банака да подрже инвестициона улагања у Србију, без обзира што је Израел скинуо Србију са списка земаља ризичних за инвестирање-наводи Зора Виторовић, самостални саветник одбора за међународну сарадњу Привредне коморе Србије.

Без обзира на наведене проблеме, компликоване процедуре при добијању дозвола за градњу и државни монопол над грађевинским земљиштем израелски улагачи ипак су нашли пут до српског тржишта.

Међу првима у Србију су 2001.године стигли Африка-Израел и Тидхар, који заједничким снагама у Новом Београду граде пословни центар Ерпортсити, својвремено проглашен за најуспешнију гринфилд инвестицији у региону. Овај пројект, за неколико година када буде завршено свих 14 палата, достићи ће суму од око 200 милиона евра. Осим 186 000 квадрата пословног простора Израелци у комлексу старог аеродрома највљују отварање и луксузног хотела вредног више од 60 милиона евра.

Друго велико седиште пословног света, такође у Новом Београду, финасираће израелски милионер Јули Офер, чија фамилија тренутно заузима 140.место на Форбсовој листи најбогатијих људи света. Сасвим извесно је да ће његова компанија ЦЕЕ(Централ Јуропиан Естејтс), заједно са локалним партнерима „Енергопројектом” и „Напредом” подићи 400 000 метара квадратних пословног, стамбеног и хотелског простора. Четрдесетоспратнице на најатрактивнијем новобеоградском плацу , између палате СИВ и Арене претендују да постану нови симболи града, како у висини, тако и у погледу уложеног новца. Још није утврђена коначна вредност инвестиције, али према неким проценама реч је најмање о 400 милиона евра, које треба да донесу профит од око милијарду евра, што је свако сврстава у ред највећих улагања у некретнине код нас.

Ово ипак није прва инвестиција Јулија Офера у Србији.Његова компанија ЦЕЕ са седиштем у Мађарској пре неколико година саградила је и пословну зграду Европа бизнис центар у Булевару Михаила Пупина.

Да је газдама са Блиског истока Србија мека за оплодњу капитала потврђује и долазак милионера Мердечај Зисера. Плаза центри, чији је он оснивач, у нашој јавности су се први пут појавили пазарећи зграду Савезног МУП-а и тако разрешили агонију неуспелих тендера продаје урушеног здања у Улици Кнеза Милоша. На том месту ће подићи хотел са пет звеѕдица који се процењује на око 150 милиона евра. Зисерова компанија ту није стала. Недавно је Енергопројекту упутила понуду за суинвестирање у изградњи пословно-комерцијалног центра у Прокопу. Као сасвим извесно најављено је улагање од око пола милијарди долара у шопинг молове најпре у Београду и Крагујевцу, а потом у још неким градовима.

Плазиним стопама је кренула и израелска Фишмен група, градитељ хотела, пословног простора и резиденцијалних објеката широм света. Трговина и изградња тржница за сада су јој приоритети у нашој земљи.Први корак је пре нешто више од годину дана била куповина Еуросалоновог Хоум маркета. На списку им је изградња тржног центра у Београду, покрај аутопута за Нови Сад,а потом у Нишу и Новом Саду. Вредност инвестиција износи око 250 милиона евра.

 Ипак неке од израелских инвестиција због административних зачкољица већ неколико година чекају реализацију. Свакако најдуже се отегла изградња луксузног хотелско пословног здања у Рајићевој улици у коју би израелска комоанија АБД требало да уложи око 100 милиона евра. Сагласности надлежних институција и археолошка истраживања успорила су реализацију пројекта на локацији за коју многи тврде да је једна од најскупљих на Балкану.

На не баш тако ексклузивном, али истина веома атрактивном месту уз саму обалу Дунава у дорћолској марини, израелска компанија Енгел марина Дорћол( заједништво фирми - израелске Енгел Ист Јуроп, регистроване у Холандији и Капитал инвестмент регистоване у нашој земљи)планира да сагради престижну пословно-стамбену четврт са уређеном марином за чамце. Почетак реализације инвестиције вредне око 160 милина евра одлаже се скоро две године. Док је инвеститор наводио да изградњу кочи процедура издавања дозвола, из градских служби си стизала уверења да финансијери траже измену плана детаљне регулације, јер 76 000 квадрата колико им је дозвољено да граде, не задовољава њихове потребе.

Ипак инвеститори из Израела се нису задржали само на стамбеним и пословним садржајима. Неки од њих су се отиснули у свет рекреације и забаве. Наиме, конзорцијум Елголф кога чине компаније из Израела, САД и Аустрије најавио је недавно градњу голф терене и низа пропратних садржаја у селу Бечмен надомак Београда. Вест да ће у наредних 11 година инвестирати око 700 милиона евра овдашња јавност је примила са подозрењем.

Да није све у некретнинама потврђује спремност израелских компанија да улажу у инфраструктуру, иригационе системе..

-Познате израелске фирме су уложиле или су спремне да уложе значајна средства у нашу пољопривреду: Агроексо и Нестал, ће производити јестиво уље. Могућности за сарадњу постоје и у хемијској индустрији, производњи медицинске опреме постоје. Израелски текстилни концерн Делта интензивира сарадњу са нашим фирмама у циљу извоза на трећа тржишта-истиче Виторивићева         

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.