Врућина „обарала” грађане

Врео дан, врућ ваздух и температура која је јуче прешла 37 подељак Целзијусове скале јуче је лоше утицала на хроничне болеснике, али и на здравље људе који су потпуно окупирали лекаре у здравственим установама тражећи помоћ. „Малаксао сам”, „Боли ме глава”, „Мути ми се пред очима”, биле су најчешће речи које су Београђани јуче изговарали медицинарима, тражећи рецепт који може да им помогне да што здравије изгурају вреле дане.

Др Нада Мацура, пи-ар Хитне помоћи, каже да је јуче забележен енорман број инервенција, односно да су медицинари до 13 сати имали чак 83 интервенција, колико целог претходног дана.

– Више од 30 пута смо до 13 сати интервенисали на јавним местима. Било је пуно саобраћајних несрећа, колапса, падова на улицама, а старије особе је врућина потпуно исцрпела – нагласила је др Мацура.

Др Милена Јауковић, лекарка из Ургентног центра, каже да је јуче у преподневним сатима у овој установи забележен огроман прилив пацијената. Само од седам до 11 сати медицинари су обавили чак 150 интервенција.

– Збрињавали смо најтеже групе болесника, довожени су са тешким повредама и било је оних којима је била потребна реанимација. Све амбуланте су биле стално заузете – истакла је др Јауковић.

Др Драгослава Мишетић, из Дома здравља „Др Милутин Ивковић” са Палилуле, објаснила је да је врућина највише негативно утицала на психички оболеле пацијенте, као и оне склоне депресијама. Наша саговорница напомиње да ови болесници када је претопло време могу да постану сувише агресивни и да њихови најближи чим примете да се чудно понашају, треба да их одведу код психијатра. Овој здравственој установи јављали су се и грађани због проблема са вртоглавицом.

– Због малаксалости су се јављали потпуно здрави људи, који су се лоше осећали, јер нису јели или нису унели довољно течности. Хронични болесници не треба да излазе из станова од 9 до 18 сати. Важно је да пију прописану терапију и да не прекидају да узимају лекове. Ако имају висок притисак, који им је одједном снижен, нека позову изабраног лекара да питају шта да раде, а такође је важно да увек при руци треба да имају нитроглицерин при руци – саветује др Мишетић.

Пуне руке посла јуче су имали и приватни лекари, а др Милан Динић, из Дома здравља „Визим”, објашњава да је висока температура посебно опасна за кардилошке болеснике.

– Пацијенти нам долазе, јер због врућине имају проблема са појачаним знојењем и убрзаним дисањем. У тим ситуацијама им саветујемо надокнаду течности и електролита, туширање, смањење физичког оптерећења, боравак у просторијама у којима постоји циркулација ваздуха. Боравак у климатизованим просторијама се препоручује, али треба имати на уму да пацијенти често оболе од респираторних упалних процеса услед наглог преласка из спољашње средине у климатизоване просторије – рекао је др Динић.

Др Мишетић сматра да из исхране на врућини треба избацити тешку храну, теста и пецива, а да сваки дан на јеловнику треба да се нађе 600 грама воћа и 300 грама поврћа. Два до три пута недељно треба јести рибу, а неопходно је свакодневно уносити осам чаша воде, и то по две чаше пред сваки оброк.