Vrućina „obarala” građane

Vreo dan, vruć vazduh i temperatura koja je juče prešla 37 podeljak Celzijusove skale juče je loše uticala na hronične bolesnike, ali i na zdravlje ljude koji su potpuno okupirali lekare u zdravstvenim ustanovama tražeći pomoć. „Malaksao sam”, „Boli me glava”, „Muti mi se pred očima”, bile su najčešće reči koje su Beograđani juče izgovarali medicinarima, tražeći recept koji može da im pomogne da što zdravije izguraju vrele dane.

Dr Nada Macura, pi-ar Hitne pomoći, kaže da je juče zabeležen enorman broj inervencija, odnosno da su medicinari do 13 sati imali čak 83 intervencija, koliko celog prethodnog dana.

– Više od 30 puta smo do 13 sati intervenisali na javnim mestima. Bilo je puno saobraćajnih nesreća, kolapsa, padova na ulicama, a starije osobe je vrućina potpuno iscrpela – naglasila je dr Macura.

Dr Milena Jauković, lekarka iz Urgentnog centra, kaže da je juče u prepodnevnim satima u ovoj ustanovi zabeležen ogroman priliv pacijenata. Samo od sedam do 11 sati medicinari su obavili čak 150 intervencija.

– Zbrinjavali smo najteže grupe bolesnika, dovoženi su sa teškim povredama i bilo je onih kojima je bila potrebna reanimacija. Sve ambulante su bile stalno zauzete – istakla je dr Jauković.

Dr Dragoslava Mišetić, iz Doma zdravlja „Dr Milutin Ivković” sa Palilule, objasnila je da je vrućina najviše negativno uticala na psihički obolele pacijente, kao i one sklone depresijama. Naša sagovornica napominje da ovi bolesnici kada je pretoplo vreme mogu da postanu suviše agresivni i da njihovi najbliži čim primete da se čudno ponašaju, treba da ih odvedu kod psihijatra. Ovoj zdravstvenoj ustanovi javljali su se i građani zbog problema sa vrtoglavicom.

– Zbog malaksalosti su se javljali potpuno zdravi ljudi, koji su se loše osećali, jer nisu jeli ili nisu uneli dovoljno tečnosti. Hronični bolesnici ne treba da izlaze iz stanova od 9 do 18 sati. Važno je da piju propisanu terapiju i da ne prekidaju da uzimaju lekove. Ako imaju visok pritisak, koji im je odjednom snižen, neka pozovu izabranog lekara da pitaju šta da rade, a takođe je važno da uvek pri ruci treba da imaju nitroglicerin pri ruci – savetuje dr Mišetić.

Pune ruke posla juče su imali i privatni lekari, a dr Milan Dinić, iz Doma zdravlja „Vizim”, objašnjava da je visoka temperatura posebno opasna za kardiloške bolesnike.

– Pacijenti nam dolaze, jer zbog vrućine imaju problema sa pojačanim znojenjem i ubrzanim disanjem. U tim situacijama im savetujemo nadoknadu tečnosti i elektrolita, tuširanje, smanjenje fizičkog opterećenja, boravak u prostorijama u kojima postoji cirkulacija vazduha. Boravak u klimatizovanim prostorijama se preporučuje, ali treba imati na umu da pacijenti često obole od respiratornih upalnih procesa usled naglog prelaska iz spoljašnje sredine u klimatizovane prostorije – rekao je dr Dinić.

Dr Mišetić smatra da iz ishrane na vrućini treba izbaciti tešku hranu, testa i peciva, a da svaki dan na jelovniku treba da se nađe 600 grama voća i 300 grama povrća. Dva do tri puta nedeljno treba jesti ribu, a neophodno je svakodnevno unositi osam čaša vode, i to po dve čaše pred svaki obrok.