Тек сваки 20. пацијент преживи респиратор

Због оболевања од ковида 19 највише је невакцинисаних људи лечено у Ковид болници у Батајници, бројнији су били мушкарци, граница се померила на млађу животну доб пацијената, а од придружених болести најчешће су имали дијабетес, кардиоваскуларне проблеме и били гојазни. Смртност пацијената који су били на респиратору у овој установи у првом таласу износила је 70 одсто, у другом и трећем таласу била је 90 одсто, а са појавом делта соја она је повећана на чак 95 одсто. То значи да само пет одсто болесника који су на „вештачкој вентилацији” преживи. Ово су само неки од закључака до којих су анализом дошли лекари највеће ковид болнице у Европи, а који су за десет месеци постојања лечили око 10.000 пацијената са најтежим обликом

короне. Доцент др Татјана Аџић Вукичевић, пулмолог и директорка ове установе, истиче за „Политику” да су збрињавали људе који су пре оболевања од короне били потпуно здрави, али да су изгубили битку против болести, за шта су биле „задужене” саме особине вируса и генетика.

– Имали смо читаве фамилије које су лежале у болници и које су умирале. Заједничко им је било то што нису били вакцинисани против ковида. Могу да се појаве и различити генетски варијетети код људи који резултирају смртним исходом. Ефикасна терапија у лечењу короне је највећи изазов у борби против ове пошасти. Она још није пронађена. Има доста студија у свету које дају опречне резултате када је реч о избору терапија. Имуномодулатори могу да буду добар избор у терапији ковида само код добро селектованих болесника, који су кандидати за то лечење према одређеним параметрима. Ако се они дају пацијенту који је оболео од ковида, који има на пример малигнитет или ако је особа одмакле животне доби, то неће бити добро – рекла је др Аџић Вукичевић.

У просеку прође седам дана од када пацијент добије симптоме ковида и док не дође у болницу, а од појаве првих знакова вируса до појаве најтежих форми болести девет дана. За само два дана пацијент може да добије класичну слику „белих плућа”, односно упале плућа коју ковид изазове. Није могуће да особа има овај озбиљан проблем, а да нема никакве тегобе.

– Када се залече оболели, код њих могу да се појаве тромбозе руку или ногу, као и инфаркти срца. Они су кандидати да се одмах одвезу у ангио-салу да би им се ставили стентови. Јављају се и нагла крварења у органима трбуха, као и инфаркти јетре, слезине, бубрега до којих долази после месец или два након прележане короне. Најчешће су емболије плућа разлог због чега су сви наши болесници на антикоагулантној терапији. Сада већ можемо и голим оком, када пацијент уђе у болницу, да видимо да ли је вакцинисан или не. Много лакшу клиничку слику имају вакцинисани који добију вирус. Мање од 10 људи нам је преминуло у болници који су били вакцинисани, али треба нагласити да су ти људи имали и доста придружених болести и иначе су били у јако лошем здравственом стању. Најчешће се то догађало у последње време, и то код оних код којих је прошло више од шест месеци од добијања „Синофармове” вакцине. Треба нагласити да су све вакцине добре и да неке дају краћи, а неке дужи имунолошки одговор. Треба се обавезно вакцинисати. Нико за сада не може да зна да ли ћемо добијати и четврту дозу вакцине – сматра др Аџић Вукичевић.

Умор, продужено отежано дисање, неуропсихијатријски проблеми, опадање косе и продужени губитак чула укуса и мириса главни су постковид симптоми који су примећени код пацијената лечених у овој болници.

Како истиче др Марија Лабан Лазовић, пулмолог у Ковид болници у Батајници, они обављају у Универзитетском клиничком центру Србије контролне прегледе пацијената који су лечени у овој болници, а који имају постковид проблеме. Неке пацијенте прате већ десет месеци.

– Постковид компликације су независне од начина лечења и ефеката терапије хроничних болести. То је нешто потпуно ново што се развија код људи после прележаног ковида. Највише нас је изненадило то што смо веровали да ће дуже остати последице код пацијената који имају респираторне и кардиоваскуларне тегобе, али се они у принципу прилично добро опорављају после шест месеци. Али приметили смо да дуже остају неуропсихијатријске тегобе, психолошки проблеми, депресија, заборавност, као и нека врста деменције и страшан губитак косе. Битно је да пацијенти који су прележали болест нису зависни од кисеоника и туђе помоћи, чак и они који су били у јединици интензивне неге и на респиратору – напомиње др Лабан Лазовић.

На питање, да ли су приметили да вирус некада „прескочи” плућа и да нападне друге органе, др Лабан Лазовић каже да се то дешава и да корона напада црева због чега се код пацијената појављују проливи, али и нервни систем када долази до запаљења овојница, енцефалитиса. Догађа се да вирус циљано нападне срце пацијента па се развије миокардитис, што се сада не дешава тако често као што се чинило у почетку пандемије.

– Сада примећујемо бржу прогресију болести и самим тим стављање на респиратор. То се односи на невакцинисане пацијенте. Они врло брзо завршавају у јединицама интензивне неге или неком од видова неинвазивне респираторне потпоре са високим протоком кисеоника или на респиратору. У лабораторијским анализама они имају висок натријум и калијум, а параметар ЦРП им је виши од 100 и повишена температура дуже траје. Вакцинисани пацијенти, па чак и са кинеском вакцином за коју се зна да је најслабија, могу да имају обострану упалу плућа и врло изражене тегобе, али се скоро сви опорављају – наглашава др Лабан Лазовић.

Нефролог др Воин Брковић, који месецима прати стање пацијената који се лече у Ковид болници у Батајници, подсећа да лече најтеже оболеле пацијенте и да је због короне овде преминуло око 2.000 пацијената.

– Од децембра од када је болница почела да ради овде су највише лечени најстарији пацијенти, који су већ имали неке придружене болести. Трећина пацијената је имала изнад 80 година. Мушкарци су чешће од жена били хоспитализовани и код њих је чешће био заступљен смртни исход. Више од 70 одсто њих је имало придружене болести. Ковид прави пнеумоније које су изразито бурне – истиче др Брковић.

Наш саговорник објашњава да је трећина оболелих која је лежала у овој болници имала мање од 70 година, али да су забележени и случајеви да су умирали млади који су имали само 23 или 24 године. Око 10 одсто збринутих болесника било је млађе од 30 година.

– На лечењу смо имали и читаве породице и то је најзаступљеније у овом таласу. Али догађа се и да је цела породица заражена, али да само један члан захтева хоспитализацију. Будући да сам нефролог, морам да кажем да ковид може да доведе до акутног оштећења бубрега. Неки чак морају на лечење дијализом. Напад вируса на крвне судове неретко захвати и бубрег – додаје др Брковић.

Искуства ових, али и других лекара који раде у Ковид болници у Батајници, биће презентована на симпозијуму у петак у хотелу „Хилтон” у Београду. Доценткиња Аџић Вукичевић каже да је скуп направљен тако да се сумирају сва искуства лекара у лечењу ковида 19, као и да ће се говорити о томе који су се лекови најбоље показали у лечењу оболелих, како се болест манифестовала кроз неколико таласа короне, како је утицала на хроничне болеснике… Скуп се одржава уз подршку Министарства здравља и Универзитетског клиничког центра Србије.

Не назире се крај пандемији

Др Татјана Аџић Вукичевић истиче да се не назире крај пандемији и да је тренутна ситуација са великим бројем оболелих ужасна. Као човека и лекара иритира је када види да је дозвољено да се одржи утакмица пред 25.000 навијача, да се мере не поштују, да се одржавају масовни концерти и славља, а да се онда долази до парадокса – да се од мале деце тражи да у школама носе маске.