Tek svaki 20. pacijent preživi respirator

Zbog obolevanja od kovida 19 najviše je nevakcinisanih ljudi lečeno u Kovid bolnici u Batajnici, brojniji su bili muškarci, granica se pomerila na mlađu životnu dob pacijenata, a od pridruženih bolesti najčešće su imali dijabetes, kardiovaskularne probleme i bili gojazni. Smrtnost pacijenata koji su bili na respiratoru u ovoj ustanovi u prvom talasu iznosila je 70 odsto, u drugom i trećem talasu bila je 90 odsto, a sa pojavom delta soja ona je povećana na čak 95 odsto. To znači da samo pet odsto bolesnika koji su na „veštačkoj ventilaciji” preživi. Ovo su samo neki od zaključaka do kojih su analizom došli lekari najveće kovid bolnice u Evropi, a koji su za deset meseci postojanja lečili oko 10.000 pacijenata sa najtežim oblikom

korone. Docent dr Tatjana Adžić Vukičević, pulmolog i direktorka ove ustanove, ističe za „Politiku” da su zbrinjavali ljude koji su pre obolevanja od korone bili potpuno zdravi, ali da su izgubili bitku protiv bolesti, za šta su bile „zadužene” same osobine virusa i genetika.

– Imali smo čitave familije koje su ležale u bolnici i koje su umirale. Zajedničko im je bilo to što nisu bili vakcinisani protiv kovida. Mogu da se pojave i različiti genetski varijeteti kod ljudi koji rezultiraju smrtnim ishodom. Efikasna terapija u lečenju korone je najveći izazov u borbi protiv ove pošasti. Ona još nije pronađena. Ima dosta studija u svetu koje daju oprečne rezultate kada je reč o izboru terapija. Imunomodulatori mogu da budu dobar izbor u terapiji kovida samo kod dobro selektovanih bolesnika, koji su kandidati za to lečenje prema određenim parametrima. Ako se oni daju pacijentu koji je oboleo od kovida, koji ima na primer malignitet ili ako je osoba odmakle životne dobi, to neće biti dobro – rekla je dr Adžić Vukičević.

U proseku prođe sedam dana od kada pacijent dobije simptome kovida i dok ne dođe u bolnicu, a od pojave prvih znakova virusa do pojave najtežih formi bolesti devet dana. Za samo dva dana pacijent može da dobije klasičnu sliku „belih pluća”, odnosno upale pluća koju kovid izazove. Nije moguće da osoba ima ovaj ozbiljan problem, a da nema nikakve tegobe.

– Kada se zaleče oboleli, kod njih mogu da se pojave tromboze ruku ili nogu, kao i infarkti srca. Oni su kandidati da se odmah odvezu u angio-salu da bi im se stavili stentovi. Javljaju se i nagla krvarenja u organima trbuha, kao i infarkti jetre, slezine, bubrega do kojih dolazi posle mesec ili dva nakon preležane korone. Najčešće su embolije pluća razlog zbog čega su svi naši bolesnici na antikoagulantnoj terapiji. Sada već možemo i golim okom, kada pacijent uđe u bolnicu, da vidimo da li je vakcinisan ili ne. Mnogo lakšu kliničku sliku imaju vakcinisani koji dobiju virus. Manje od 10 ljudi nam je preminulo u bolnici koji su bili vakcinisani, ali treba naglasiti da su ti ljudi imali i dosta pridruženih bolesti i inače su bili u jako lošem zdravstvenom stanju. Najčešće se to događalo u poslednje vreme, i to kod onih kod kojih je prošlo više od šest meseci od dobijanja „Sinofarmove” vakcine. Treba naglasiti da su sve vakcine dobre i da neke daju kraći, a neke duži imunološki odgovor. Treba se obavezno vakcinisati. Niko za sada ne može da zna da li ćemo dobijati i četvrtu dozu vakcine – smatra dr Adžić Vukičević.

Umor, produženo otežano disanje, neuropsihijatrijski problemi, opadanje kose i produženi gubitak čula ukusa i mirisa glavni su postkovid simptomi koji su primećeni kod pacijenata lečenih u ovoj bolnici.

Kako ističe dr Marija Laban Lazović, pulmolog u Kovid bolnici u Batajnici, oni obavljaju u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije kontrolne preglede pacijenata koji su lečeni u ovoj bolnici, a koji imaju postkovid probleme. Neke pacijente prate već deset meseci.

– Postkovid komplikacije su nezavisne od načina lečenja i efekata terapije hroničnih bolesti. To je nešto potpuno novo što se razvija kod ljudi posle preležanog kovida. Najviše nas je iznenadilo to što smo verovali da će duže ostati posledice kod pacijenata koji imaju respiratorne i kardiovaskularne tegobe, ali se oni u principu prilično dobro oporavljaju posle šest meseci. Ali primetili smo da duže ostaju neuropsihijatrijske tegobe, psihološki problemi, depresija, zaboravnost, kao i neka vrsta demencije i strašan gubitak kose. Bitno je da pacijenti koji su preležali bolest nisu zavisni od kiseonika i tuđe pomoći, čak i oni koji su bili u jedinici intenzivne nege i na respiratoru – napominje dr Laban Lazović.

Na pitanje, da li su primetili da virus nekada „preskoči” pluća i da napadne druge organe, dr Laban Lazović kaže da se to dešava i da korona napada creva zbog čega se kod pacijenata pojavljuju prolivi, ali i nervni sistem kada dolazi do zapaljenja ovojnica, encefalitisa. Događa se da virus ciljano napadne srce pacijenta pa se razvije miokarditis, što se sada ne dešava tako često kao što se činilo u početku pandemije.

– Sada primećujemo bržu progresiju bolesti i samim tim stavljanje na respirator. To se odnosi na nevakcinisane pacijente. Oni vrlo brzo završavaju u jedinicama intenzivne nege ili nekom od vidova neinvazivne respiratorne potpore sa visokim protokom kiseonika ili na respiratoru. U laboratorijskim analizama oni imaju visok natrijum i kalijum, a parametar CRP im je viši od 100 i povišena temperatura duže traje. Vakcinisani pacijenti, pa čak i sa kineskom vakcinom za koju se zna da je najslabija, mogu da imaju obostranu upalu pluća i vrlo izražene tegobe, ali se skoro svi oporavljaju – naglašava dr Laban Lazović.

Nefrolog dr Voin Brković, koji mesecima prati stanje pacijenata koji se leče u Kovid bolnici u Batajnici, podseća da leče najteže obolele pacijente i da je zbog korone ovde preminulo oko 2.000 pacijenata.

– Od decembra od kada je bolnica počela da radi ovde su najviše lečeni najstariji pacijenti, koji su već imali neke pridružene bolesti. Trećina pacijenata je imala iznad 80 godina. Muškarci su češće od žena bili hospitalizovani i kod njih je češće bio zastupljen smrtni ishod. Više od 70 odsto njih je imalo pridružene bolesti. Kovid pravi pneumonije koje su izrazito burne – ističe dr Brković.

Naš sagovornik objašnjava da je trećina obolelih koja je ležala u ovoj bolnici imala manje od 70 godina, ali da su zabeleženi i slučajevi da su umirali mladi koji su imali samo 23 ili 24 godine. Oko 10 odsto zbrinutih bolesnika bilo je mlađe od 30 godina.

– Na lečenju smo imali i čitave porodice i to je najzastupljenije u ovom talasu. Ali događa se i da je cela porodica zaražena, ali da samo jedan član zahteva hospitalizaciju. Budući da sam nefrolog, moram da kažem da kovid može da dovede do akutnog oštećenja bubrega. Neki čak moraju na lečenje dijalizom. Napad virusa na krvne sudove neretko zahvati i bubreg – dodaje dr Brković.

Iskustva ovih, ali i drugih lekara koji rade u Kovid bolnici u Batajnici, biće prezentovana na simpozijumu u petak u hotelu „Hilton” u Beogradu. Docentkinja Adžić Vukičević kaže da je skup napravljen tako da se sumiraju sva iskustva lekara u lečenju kovida 19, kao i da će se govoriti o tome koji su se lekovi najbolje pokazali u lečenju obolelih, kako se bolest manifestovala kroz nekoliko talasa korone, kako je uticala na hronične bolesnike… Skup se održava uz podršku Ministarstva zdravlja i Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Ne nazire se kraj pandemiji

Dr Tatjana Adžić Vukičević ističe da se ne nazire kraj pandemiji i da je trenutna situacija sa velikim brojem obolelih užasna. Kao čoveka i lekara iritira je kada vidi da je dozvoljeno da se održi utakmica pred 25.000 navijača, da se mere ne poštuju, da se održavaju masovni koncerti i slavlja, a da se onda dolazi do paradoksa – da se od male dece traži da u školama nose maske.