Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
78. ВЕНЕЦИЈА

Постоји ли рај за џелате

Снажан руски филм „Капетан Волконогов је побегао”, украјински доживљај рата у „Рефлексији” и Вигасова „Кутија” мексичке туге
„Капетан Волконогов је побегао” о тајној полицијској агентури која је по Стаљиновој наредби спроводила Велику чистку (Фотографије: 78. Венеција)

Венеција, Лидо ‒ Руски коредитељи Наташа Маркулова и Алексеј Чупов донели су на Лидо снажан филм „Капетан Волконогов је побегао”, у којем истражују веома важан део совјетске комунистичке прошлости и суоачавају публику са питањем може ли да постоји рај и за џелате.

У форми постмодернистичке параболе са елементима мистичног трилера, Маркулова и Чупов приповедају о младом капетану, припаднику „дубоке државе” – тајне полицијске агентуре која је по Стаљиновој наредби тридесетих година прошлог века спроводила историјски добро познату Велику чистку, кампању чишћења Комунистичке партије од „издајника, саботера, терориста и недостојника”. Тортуре које су спровођене над оптуженицима, а које видимо у филму, нису ништа мање опаке од оних какве су амерички војници спроводили у својим најновијим ратовима. Волконогов је један од џелата и на тај начин служи својој отаџбини, али је он и човек који има и душу и савест. Од тренутка када и сам буде оптужен за издајство, његово бекство није бекство од казне већ потреба да добије опрост од породица свих невино оптужених и погубљених људи чије је случајеве сам водио. Да опростом спасе своју душу и тако добије шансу да оде у рај. Аутори филма кроз ову причу указују и на данашњицу и чињеницу да постоје људи чија је професија да свакодневно муче друге и да свако од нас може у једном тренутку постати џелат уколико политички систем одлучи да вас претвори управо у то.

Разне врсте тортура могуће је видети и у украјинском филму „Рефлексија” Валентина Васјановича, у којем се кроз однос оца и мале кћерке током периода жалости због смрти блиске особе говори о рату у источној области Украјине, а да се притом не прецизира зашто се тамо уопште ратује и ко чини већину у овој области. Украјинског хирурга Сергеја заробиле су руске снаге и он је у заточеништву изложен застрашујућим сценама понижења, насиља и равнодушности према људском животу. По повратку у главни град Украјине у којем се нормално и сасвим угодно свакодневно живи, без великог размишљања о смртоносној ратној стварности на истоку, Сергеј ће учити да поново буде људско биће и отац потребан свом детету и у тим деловима приче и јесте снага овог филма.

„Кутија” о многобројности разорених породица и недостатку очинске фигуре

Одличан и снажан утисак у Главном такмичарском програму оставио је и нови филм венецуеланско-мексичког аутора Лоренца Вигаса, добитника „Златног лава” за филм „Издалека” 2015. године. Сада у филму „Кутија”, кроз причу о тинејџеру Хацину који путује по остатке свога оца пронађене у заједничкој, сакривеној гробници усред празног пејзажа на северу Мексика, приповеда о многобројности разорених породица широм ове земље, али и Латинске Америке и недостатку очинске фигуре која је постала уобичајена стварност. Другим речима, Вигас покушава да на свој начин одговори на питање зашто је латиноамерички континент, на којем су појаве перонизма и чавизма оставиле тако дубок друштвени, политички и људски траг, склон обожавању фигура вође. Одговор се такође може пронаћи у филму „Кутија”. Из психолошке перспективе те фигуре вођа надомештавају празнину услед недостатка оца у кући. Вигас приповеда и о беспризорној експлоатацији мексичких фабричких радника и сиротиње без много избора, о масовним гробницама широм земље у којима не леже остаци жртава нарко-картела већ страдалника од експлоататорских руку...

 Овогодишња трка за „Златног лава” је прилично уједначена и нема филма који није заслужио оцену добар или врло добар. Међу одликаше за сада ипак спадају само Алмодовар, Сорентино и Гијањоли...

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

istina
Čovek je karcinom planete.
dzordz
zacudilo bi me da se tu prikaze neki afirmativni film o rusiji ili sssr-u ili staljinu. ovako imamo stereotipe zapadne masinerije, umetnici rodaju dusu za malo komfora ili standarda, bacenu kosku sa trpeze zapadnih tajkuna. odavno ne verujem tv ili filovima. ko suma neka malo razmisli o nama, i kako smo mi sve prikazivani. budiboksnama
"Afirmativni" film
Nije moguće napraviti "afirmativni" film o SSSR-u jer tamo nije bilo ničeg "afirmativnog". Da je bilo, bilo bi i SSSR-a. Isto važi i za propalu SFRJ.
zoran stokic
Pored benigne agresije (koju delimo sa životinajma) kada smo vitalno ugroženi i koja je filogenetski programiran čovek ispoljava i malignu agresiju. Čovjek je jedinstven po tome što ga porivi mogu nagnati da ubija i muči druge, pri čemu osjeća zadovoljstvo; on je jedina životinja koja može biti ubica svoje vrste bez ikakve racionalnog dobitka (ekonomskog, biološkog). Ova - destriktivna agresija - Homo sapijensa je sociološki fenomen koji je nastao u periodu „primitivne zajednice“ (3 miliona g).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.