Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
78. VENECIJA

Postoji li raj za dželate

Snažan ruski film „Kapetan Volkonogov je pobegao”, ukrajinski doživljaj rata u „Refleksiji” i Vigasova „Kutija” meksičke tuge
„Капетан Волконогов је побегао” о тајној полицијској агентури која је по Стаљиновој наредби спроводила Велику чистку (Фотографије: 78. Венеција)

Venecija, Lido ‒ Ruski koreditelji Nataša Markulova i Aleksej Čupov doneli su na Lido snažan film „Kapetan Volkonogov je pobegao”, u kojem istražuju veoma važan deo sovjetske komunističke prošlosti i suoačavaju publiku sa pitanjem može li da postoji raj i za dželate.

U formi postmodernističke parabole sa elementima mističnog trilera, Markulova i Čupov pripovedaju o mladom kapetanu, pripadniku „duboke države” – tajne policijske agenture koja je po Staljinovoj naredbi tridesetih godina prošlog veka sprovodila istorijski dobro poznatu Veliku čistku, kampanju čišćenja Komunističke partije od „izdajnika, sabotera, terorista i nedostojnika”. Torture koje su sprovođene nad optuženicima, a koje vidimo u filmu, nisu ništa manje opake od onih kakve su američki vojnici sprovodili u svojim najnovijim ratovima. Volkonogov je jedan od dželata i na taj način služi svojoj otadžbini, ali je on i čovek koji ima i dušu i savest. Od trenutka kada i sam bude optužen za izdajstvo, njegovo bekstvo nije bekstvo od kazne već potreba da dobije oprost od porodica svih nevino optuženih i pogubljenih ljudi čije je slučajeve sam vodio. Da oprostom spase svoju dušu i tako dobije šansu da ode u raj. Autori filma kroz ovu priču ukazuju i na današnjicu i činjenicu da postoje ljudi čija je profesija da svakodnevno muče druge i da svako od nas može u jednom trenutku postati dželat ukoliko politički sistem odluči da vas pretvori upravo u to.

Razne vrste tortura moguće je videti i u ukrajinskom filmu „Refleksija” Valentina Vasjanoviča, u kojem se kroz odnos oca i male kćerke tokom perioda žalosti zbog smrti bliske osobe govori o ratu u istočnoj oblasti Ukrajine, a da se pritom ne precizira zašto se tamo uopšte ratuje i ko čini većinu u ovoj oblasti. Ukrajinskog hirurga Sergeja zarobile su ruske snage i on je u zatočeništvu izložen zastrašujućim scenama poniženja, nasilja i ravnodušnosti prema ljudskom životu. Po povratku u glavni grad Ukrajine u kojem se normalno i sasvim ugodno svakodnevno živi, bez velikog razmišljanja o smrtonosnoj ratnoj stvarnosti na istoku, Sergej će učiti da ponovo bude ljudsko biće i otac potreban svom detetu i u tim delovima priče i jeste snaga ovog filma.

„Kutija” o mnogobrojnosti razorenih porodica i nedostatku očinske figure

Odličan i snažan utisak u Glavnom takmičarskom programu ostavio je i novi film venecuelansko-meksičkog autora Lorenca Vigasa, dobitnika „Zlatnog lava” za film „Izdaleka” 2015. godine. Sada u filmu „Kutija”, kroz priču o tinejdžeru Hacinu koji putuje po ostatke svoga oca pronađene u zajedničkoj, sakrivenoj grobnici usred praznog pejzaža na severu Meksika, pripoveda o mnogobrojnosti razorenih porodica širom ove zemlje, ali i Latinske Amerike i nedostatku očinske figure koja je postala uobičajena stvarnost. Drugim rečima, Vigas pokušava da na svoj način odgovori na pitanje zašto je latinoamerički kontinent, na kojem su pojave peronizma i čavizma ostavile tako dubok društveni, politički i ljudski trag, sklon obožavanju figura vođe. Odgovor se takođe može pronaći u filmu „Kutija”. Iz psihološke perspektive te figure vođa nadomeštavaju prazninu usled nedostatka oca u kući. Vigas pripoveda i o besprizornoj eksploataciji meksičkih fabričkih radnika i sirotinje bez mnogo izbora, o masovnim grobnicama širom zemlje u kojima ne leže ostaci žrtava narko-kartela već stradalnika od eksploatatorskih ruku...

 Ovogodišnja trka za „Zlatnog lava” je prilično ujednačena i nema filma koji nije zaslužio ocenu dobar ili vrlo dobar. Među odlikaše za sada ipak spadaju samo Almodovar, Sorentino i Gijanjoli...

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

istina
Čovek je karcinom planete.
dzordz
zacudilo bi me da se tu prikaze neki afirmativni film o rusiji ili sssr-u ili staljinu. ovako imamo stereotipe zapadne masinerije, umetnici rodaju dusu za malo komfora ili standarda, bacenu kosku sa trpeze zapadnih tajkuna. odavno ne verujem tv ili filovima. ko suma neka malo razmisli o nama, i kako smo mi sve prikazivani. budiboksnama
"Afirmativni" film
Nije moguće napraviti "afirmativni" film o SSSR-u jer tamo nije bilo ničeg "afirmativnog". Da je bilo, bilo bi i SSSR-a. Isto važi i za propalu SFRJ.
zoran stokic
Pored benigne agresije (koju delimo sa životinajma) kada smo vitalno ugroženi i koja je filogenetski programiran čovek ispoljava i malignu agresiju. Čovjek je jedinstven po tome što ga porivi mogu nagnati da ubija i muči druge, pri čemu osjeća zadovoljstvo; on je jedina životinja koja može biti ubica svoje vrste bez ikakve racionalnog dobitka (ekonomskog, biološkog). Ova - destriktivna agresija - Homo sapijensa je sociološki fenomen koji je nastao u periodu „primitivne zajednice“ (3 miliona g).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.