Има ли Сарајево разлог за разочарaње Шмитом

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Да ли је немачки дипломата Кристијан Шмит констатацијом да треба разумети Хрвате заиста задао ударац грађанској БиХ? О томе бруји јавност откако је Шмит пре неки дан изнео констатације које су за многе биле неочекиване, приметивши да је Сарајево доминантно бошњачки град и да Бошњаци у Федерацији БиХ бирају хрватског члана Председништва БиХ. Коментарише се како је Шмит, ког РС не признаје као висoког представника јер није изабран у складу с Дејтонским споразумом, презентацијом стања у БиХ изазвао неверицу у Сарајеву, иако су тамошњи представници и раније подозревали од блиских веза које Немац има са Загребом, па су се прибојавали „пристрасности” у посредовaњу при решењу најкрупнијег политичког изазова који стоји пред БиХ – изборне, а потом и уставне реформе. Његова изјава узнемирила је духове у Сарајеву, бројни протагонисти „грађанске идеје” оглашавају се речима разочарања, забринути да су се обистиниле стрепње да би супервизор могао агитовати за изборну реформу која ће, између осталог, отклонити дискриминацију према Хрватима. Сем што је Шмит констатовао чињеницу којој се не може опонирати, да су Бошњаци двапут изабрали представнике Хрватима, алудирајући да се у некој мери морају уважити и захтеви Хрвата, Шмит је прокоментарисао и стање у Сарајевy, приметивши да је то доминантно бошњачки град. Иако му то вероватно није била намера, речи дипломате ког је Ангела Меркел делегирала за службу у Сарајеву, умногоме се поклапају с налазима Међународне комисије за страдање Срба у Сарајеву, која је закључила да ратна збивања у том граду, убиства, протеривања и бројни логори, имају елементе геноцида.

Међутим, насупрот Шмитовим речима, ангажман међународних представника, то јест дела протектора која би могла уследити, као и она која је већ наметнуо бивши високи представник у вези са забраном негирања геноцида, могла би на крају можда донети политичку корист тек за два народа – Хрвате и Бошњаке, а Србе поново оставити ускраћеним. У РС, наиме, верују да ће Инцкова решења у вези са негирањем геноцида бити коришћена у политичке сврхе и да ће погодовати искључиво Бошњацима како би наставили и даље да киње Српску и на том основу у наредним годинама захтевају политичке уступке, стварајући о Србима неповољну слику у свету. Иако и бошњачка елита зна да су Хрватима ускраћена права и да ће у некој мери морати удовољити хрватским лидерима који прете бојкотом избора, а истовремено су свесни нереалних захтева о укидању конститутивности, Шмит се заузео за решење проблема мајоризације Хрвата, па се појавила и слутња како би Срби једини могли остати без адвоката међу западним представницима, иако су, како истичу у Бањалуци, у периоду од краја рата били највише на удару досадашњих супервизора. Такав утисак провејава у делу јавности у Српској упркос настојањима појединих сарајевских медија да Шмитове погледе према Сарајеву као једнонационалном граду представе као политику која ће пријати ушима Милорада Додика, лидера СНСД-а. Сарајевски портал „Истрага” сазнаје детаље могуће изборне реформе, наводећи како би она могла бити делимични уступак Хрватима. Наводно би супервизор могао да наметне решења којима ће лимитирати избор у Председништво БиХ на највише два мандата. Будући да су Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић већ два пута бирани у то тело, а Додик и Човић само по једном, такво би решење наводно могло бити прихваћено код Срба и Хрвата, али би проблем могао настати у његовој ретроактивној примени. Овај портал износи сазнања како се Берлин противио Инцковом наметању закона о негирању геноцида и да је немачка амбасадорка у Сарајеву лобирала да он не буде наметнут. Но, чак и уколико се таква сазнања испоставе као тачна, тешко да ће то српским представницима бити довољна утеха и разлог да прекину с бојкотом одлучивања у заједничким органима БиХ. У Председништву БиХ, Савету министара БиХ и парламенту БиХ није могуће донети ниједну одлуку јер српски представници, власт и опозиција, захтевају враћање супервизора у дејтонска овлашћења, под претњом и мирне дисолуције уколико се дугорочно буде одбијао домаћи разговор о будућности земље, коју треба привести слову Дејтона. Мирна подела, наиме, термин је који се поменуо у наводном словеначком „нон-пејперу”, а о тој могућности интересовао се претходно и Борут Пахор приликом посете Сарајеву. „Једини закон или одлука која може да се донесе у заједничким органима, то је одлука да је Инцков закон неважећи”, каже Радован Ковачевић, саветник Милорада Додика.