Ima li Sarajevo razlog za razočaranje Šmitom

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Da li je nemački diplomata Kristijan Šmit konstatacijom da treba razumeti Hrvate zaista zadao udarac građanskoj BiH? O tome bruji javnost otkako je Šmit pre neki dan izneo konstatacije koje su za mnoge bile neočekivane, primetivši da je Sarajevo dominantno bošnjački grad i da Bošnjaci u Federaciji BiH biraju hrvatskog člana Predsedništva BiH. Komentariše se kako je Šmit, kog RS ne priznaje kao visokog predstavnika jer nije izabran u skladu s Dejtonskim sporazumom, prezentacijom stanja u BiH izazvao nevericu u Sarajevu, iako su tamošnji predstavnici i ranije podozrevali od bliskih veza koje Nemac ima sa Zagrebom, pa su se pribojavali „pristrasnosti” u posredovanju pri rešenju najkrupnijeg političkog izazova koji stoji pred BiH – izborne, a potom i ustavne reforme. Njegova izjava uznemirila je duhove u Sarajevu, brojni protagonisti „građanske ideje” oglašavaju se rečima razočaranja, zabrinuti da su se obistinile strepnje da bi supervizor mogao agitovati za izbornu reformu koja će, između ostalog, otkloniti diskriminaciju prema Hrvatima. Sem što je Šmit konstatovao činjenicu kojoj se ne može oponirati, da su Bošnjaci dvaput izabrali predstavnike Hrvatima, aludirajući da se u nekoj meri moraju uvažiti i zahtevi Hrvata, Šmit je prokomentarisao i stanje u Sarajevy, primetivši da je to dominantno bošnjački grad. Iako mu to verovatno nije bila namera, reči diplomate kog je Angela Merkel delegirala za službu u Sarajevu, umnogome se poklapaju s nalazima Međunarodne komisije za stradanje Srba u Sarajevu, koja je zaključila da ratna zbivanja u tom gradu, ubistva, proterivanja i brojni logori, imaju elemente genocida.

Međutim, nasuprot Šmitovim rečima, angažman međunarodnih predstavnika, to jest dela protektora koja bi mogla uslediti, kao i ona koja je već nametnuo bivši visoki predstavnik u vezi sa zabranom negiranja genocida, mogla bi na kraju možda doneti političku korist tek za dva naroda – Hrvate i Bošnjake, a Srbe ponovo ostaviti uskraćenim. U RS, naime, veruju da će Inckova rešenja u vezi sa negiranjem genocida biti korišćena u političke svrhe i da će pogodovati isključivo Bošnjacima kako bi nastavili i dalje da kinje Srpsku i na tom osnovu u narednim godinama zahtevaju političke ustupke, stvarajući o Srbima nepovoljnu sliku u svetu. Iako i bošnjačka elita zna da su Hrvatima uskraćena prava i da će u nekoj meri morati udovoljiti hrvatskim liderima koji prete bojkotom izbora, a istovremeno su svesni nerealnih zahteva o ukidanju konstitutivnosti, Šmit se zauzeo za rešenje problema majorizacije Hrvata, pa se pojavila i slutnja kako bi Srbi jedini mogli ostati bez advokata među zapadnim predstavnicima, iako su, kako ističu u Banjaluci, u periodu od kraja rata bili najviše na udaru dosadašnjih supervizora. Takav utisak provejava u delu javnosti u Srpskoj uprkos nastojanjima pojedinih sarajevskih medija da Šmitove poglede prema Sarajevu kao jednonacionalnom gradu predstave kao politiku koja će prijati ušima Milorada Dodika, lidera SNSD-a. Sarajevski portal „Istraga” saznaje detalje moguće izborne reforme, navodeći kako bi ona mogla biti delimični ustupak Hrvatima. Navodno bi supervizor mogao da nametne rešenja kojima će limitirati izbor u Predsedništvo BiH na najviše dva mandata. Budući da su Bakir Izetbegović i Željko Komšić već dva puta birani u to telo, a Dodik i Čović samo po jednom, takvo bi rešenje navodno moglo biti prihvaćeno kod Srba i Hrvata, ali bi problem mogao nastati u njegovoj retroaktivnoj primeni. Ovaj portal iznosi saznanja kako se Berlin protivio Inckovom nametanju zakona o negiranju genocida i da je nemačka ambasadorka u Sarajevu lobirala da on ne bude nametnut. No, čak i ukoliko se takva saznanja ispostave kao tačna, teško da će to srpskim predstavnicima biti dovoljna uteha i razlog da prekinu s bojkotom odlučivanja u zajedničkim organima BiH. U Predsedništvu BiH, Savetu ministara BiH i parlamentu BiH nije moguće doneti nijednu odluku jer srpski predstavnici, vlast i opozicija, zahtevaju vraćanje supervizora u dejtonska ovlašćenja, pod pretnjom i mirne disolucije ukoliko se dugoročno bude odbijao domaći razgovor o budućnosti zemlje, koju treba privesti slovu Dejtona. Mirna podela, naime, termin je koji se pomenuo u navodnom slovenačkom „non-pejperu”, a o toj mogućnosti interesovao se prethodno i Borut Pahor prilikom posete Sarajevu. „Jedini zakon ili odluka koja može da se donese u zajedničkim organima, to je odluka da je Inckov zakon nevažeći”, kaže Radovan Kovačević, savetnik Milorada Dodika.