Хоћу да будем најбољи

ИНТЕРВЈУ
Стрип аутор Игор Кордеј може се, без икаквог двоумљења, сматрати школским примером успешног човека. Још у детињству је поставио себи (скроман) циљ да буде најбољи цртач на свету. Данас је овај 50-годишњак, отац три девојчице, светски признат цртач стрипова и илустратор књига. Више од деценије радио је за најпознатије америчке издаваче као што су Марвел, Dark Horse, DC Comics… Затим се сели у Француску, у којој је и раније живео, и почиње успешну сарадњу са великом издавачком кућом "Делкур". Прошле године се вратио да живи и ради у родном Загребу, а ових дана је гост Петог међународног салона стрипа у Београду.

Прошло је 30 година од како сте, са тадашњом генерацијом стрип аутора, основали "Нови квадрат" и скоро све то време сте живели у иностранству. Како Вам изгледа савремена хрватска стрип сцена?

Ситуација постаје позитивнија. Није трагично што многи аутори морају да одлазе, трбухом за крухом, јер се то дешавало свим малим европским земљама које имају специфичан језик и културу. У Загребу су никли неки нови магазини и фанзини и ја поздрављам такве публикације јер су оне једина шанса младим ауторима да испеку занат. Али, стрип индустрија се увек креће у чудним амплитудама и никад не знате шта ће се десити.

Гостовали сте недавно на Фестивалу стрипа у Херцег Новом и сада сте у Београду. Јесу ли овакве манифестације добар начин да се са деветом уметношћу упознају генерације које су рођене за време ратова и које нису одрастале читајући стрипове?

После збрке које се дешавала од 90-их на овамо, наступила је велика пауза. Оно што је потребно у свакој од држава на Балкану је да се стрип аутори, уредници и издавачи уједине управо око фестивала и да заједнички траже жешћа спонзорства од државе како би стрип, као важна уметност, опстао. У Србији, као и у Хрватској, Босни или Црној Гори све, за сада, почива на чистом фанатизму и ентузијазму. Од тога се човек брзо умори и онда му треба подршка од државе.

Како оцењујете радове који су пристигли на конкурс београдског Салона стрипа?

Не видим слабости и пријатно сам изненађен квалитетом. Видим неку врсту младе дрскости у избору техника, од класичног цртежа преко фотографије до компјутера. Радови младих цртача и цртачица су оригинални и свежи. Очигледно је да не постоји нека кохерентна школа, јер не знам генерацијски распон аутора...

Најмлађа ауторка је девојчица, има седам година…

Па, то је прекрасно. Познајем неколико јако младих ауторки у Хрватској, имају бритак, препознатљив и врло женски стил. Не мислим то у пежоративном смислу. Чињеница је да жене све више читају стрип и књижевност и да постају већина читалачке публике, док су мушкарци кренули стазама видео-игара и слично. У Америци, Енглеској, Француској се тржиште веома фокусира на жене.

Критичари кажу да Ваш цртеж удахњује живот ликовима и причама који су се прилично истрошили. Шта Вам је визуелно најважније?

Оно што сам урадио у француском стрипу није толико у вези са обогаћивањем ликова, већ у вези са самом нарацијом. Мислим да је француска школа мало учмала и постала превише традиционалистичка у причању приче. Унео сам своје америчко искуство, посебно начин кадрирања крупних планова и тотала у филмовима Серђа Леонеа. Француски цртачи огромну пажњу посвећују позадинама, детаљима. Некад то убија сам ток радње. Успео сам, иако сам се на почетку свађао са својим уредницима, да унесем нову ноту.

Са хипер продукцијом холивудских филмова о суперхеројима почела је и криза ових ликова у стрипу. Видите ли доминантне теме и јунаке стрипа у будућности?

Ја тренутно радим четири серијала за француског издавача "Делкур" и то су, оквирно, историјски стрипови. Више су, у ствари, микс жанрова. Пре 5-6 година хибридни жанрови су били анатемисани. Најновији је тренд да се спајају и авантуре, и фантазија, и љубавне приче.. и то је супер. Сада се осећам као риба у води. Мислим да ће овај тренд потрајати и наредних година.

Планирате ли, можда, да напишете књигу о свом раду?

То ми је у плану већ годинама, имам потпуно разрађену концепцију нечега што би било едукативна књига направљена полуаутобиографски. То што ја радим је недељиви део мене као особе. То није посао, већ мој начин размишљања. Изгубио сам брак због тога. Већина људи одради свој део посла од седам до три и врати се кући. Ја радим 12 сати дневно. Као клинац сам поставио себи задатак да будем најбољи стрип цртач на свету и још радим на томе. Чак и да не успеш, знаш да си живео за велику ствар.

--------------------------------------------------------------------------

Ах, те жене

Игор Кордеј признаје да обожава да црта жене. Али, имао је проблема са прилично униформисаним америчким издавачима.

– Жене су у америчком стрипу суперхероине, и имају посебне пропорције тела. Суперхероји имају девет људских глава у телу, а класична грчка скулптура имала је шест глава. Дакле, жене морају имати дугачке ноге и свађао сам се са уредницима што су моје женске фигуре изгледале сувише нормално. Кад сам дошао у Француску, приметио сам да ме је то ухватило и да цртам жене мало дужих ногу, што и није изгледало лоше. Мало идеализована лепота, зар не?