Мудро понашање – победа над заразом

На главној „штрафти” у Новом Пазару прошле недеље било је доста света. Продавнице тада углавном не раде, али је у ресторанима и кафићима било живо. Како и не би кад је целог дана миловало септембарско сунце. Неки су се окупљали око улаза у хотел у свечаним оделима и хаљинама и већина су били млади. У новој средини можда се оштрије примећују детаљи који код куће остају незапажени. Морала сам запазити да маски код људи ни на лицима ни на бради (окаченим у приправност), ни на надлактици (како већ неки људи знају да носе да су им при руци) није било. Запазили смо само једну маску од мноштва света који је користио благодети позног лета. Само једна маска на оволики народ!

Утисак други сам понела са одмора где je поред морске обале са уредно навученом маском на лице шетала једна госпођа. И она је у том гесту била једина.

Ових дана хтела, не хтела слушам вести а једна ми је остала у памети. Девојка од двадесет година у ковид болници у Батајници има „зацементирана” плућа, каже докторка која болницом руководи. Таква плућа тешко могу да размене гасове и упуте кисеоник у крвоток, а он значи живот. Не знам како тече даља борба за живот ове мени непознате а одједном блиске девојке. Мислим да су и многи други чувши за ову вест тако помислили. Јер, младост је то. Лепота по себи а болест је узела под своје и боре се за сваки њен удах. Колико могу у томе успети не знам.

И напослетку после ових утисака остаје прича са почетка борбе са заразама. Генијални Луј Пастер осмелио се да вакцинише деветогодишњег дечака којег је ујео пас и очекивала га је сигурна смрт. Тог дана прегледала су га два лекара и инсистирала да Пастер искорачи насупрот смрти и да спасоносну вакцину. Није то било без великог двоумљења и страха јер је све ставио на коцку, И свој велики труд, и своју генијалност и интуицију у науци и свој патриотизам. Пастер се осмелио и дечак је преживео! Од тада су вакцине спасле небројене животе.

Као лекар морам запажати ове појаве, а не би било праведно прећутати их остављајући утиске и осећања за себе јер кад би свако тако радио ко би нас терао да размислимо, ко би гласно проговорио.

Живот је непоновљив, нема код погрешке поправног. Зато молим Новопазарце и овим путем да држе маске при руци и штите свој живот, госпођу са обале кад други пут шета поред мора допусти да јој морски ветар и ваздух милују лице а не да га додирује маска, јер је никаква шанса да се ту заразе.

Пастер се давно изборио са заразама које је изучавао а нама остаје да следимо његова открића, примењујемо вакцине. И вакцинација је испуњавање дуга према отаџбини. Борба да будемо и останемо здрави. Да отаџбина може да рачуна на нас. Зато посебно апел младима: „Вакцинишите се да би били здрави и дисали пуним плућима да би остали здрави и да рачунамо на вас”. Здравље је основни услов за вашу лепоту а њега треба сачувати. До лепоте вам је у младости понајвише одавно су показале анкете здравствених просветитеља.

Понашајмо се рационално. Једно палидрвце лако поломиш али сноп врло тешко. У свакој ситуацији будимо у мноштву. Носимо маске кад је препоручено, дишимо свеж морски ваздух кад је време и место за то а чувајмо се зараза најпре препорученим мерама и спасоносном вакцином. Неће сваког вакцинисаног болест мимоићи али ће се њена оштрица ослабити и неће моћи да нас чврсто зграби у своје канџе. Лакше ћемо јој се из обруча извући иако нас није мимоишла. „Ко се чува и Бог га чува”, нису бадава говорили наши стари. Чувајмо се средствима која су нам на располагању. Сетимо се мајке дечака која моли Пастера за спас детета. Шта би дала за његов живот. Пожелимо да се ове драме и данас не понављају!

Др сц. мед. Славица Жижић Борјановић,
Београд