Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Млеко се често фалсификује

Немогуће је да је произвођачка цена 56 динара, а да га на рафу видите за 60 , каже Соња Бугарски, председница Савезс удружења одгајивача говеда
Фото EPA/ A. Sultan)

Произвођачи у Србији и даље млеко продају по цени готово два пута нижој од производне, а упозоравају и да је ова намирница једна од оних које се најчешће фалсификују.

Власник велике фарме млечних крава Драгољуб Паја Милутиновић изјавио је за ТВ К1 да је откупна цена око 30 динара, а трошкови производње близу 60 динара. Права откупна цена требало би да буде на нивоу од 56 динара. То не можемо да добијемо од купаца, рекао је и додао да откупљивачи тврде да су им залихе превелике, али, како је нагласио, Србија не производи више млека него што јој је потребно.

Како је рекао, млеко је један од најчешће фалсификованих прехрамбених производа, а технолозима успева да произведу млеко коришћењем сурогата, увозних млечних масти, сурутке у праху.

– Тако се добија јефтино млеко, које тржни центри траже не би ли акцијама привукли купце – истакао је Милутиновић. Он је објаснио како је основа тог млека из штала произвођача у Србији, али да се од њега у даљем технолошком процесу праве велике количине производа.

– Купац то не може да препозна, потребне су озбиљне анализе. Тражили смо да на паковањима пише 100 одсто кравље млеко, а прихваћено је да евентуално буде истакнуто 100 одсто млеко из Србије – навео је овај власник фарме.

После упозорења да је сектор производње млека у Србији у тешком положају због ниских откупних цена, држава је најавила да ће премије за литар млека бити подигнуте са седам на 10 динара.

– Свака помоћ државе нешто значи, али док с купцима не договоримо праву цену млека, имаћемо озбиљан проблем – рекао је Милутиновић.

Стручњаци су и раније упозоравали да се млеко, као и мед и маслиново уље, може фалсификовати на различите начине у корист индустрија. Најчешћи механизам јесте додавање воде, па такав производ не садржи декларисан проценат млечне масти.

Такав пример недавно смо имали у Србији, где је у паковању произвођача из Босне и Херцеговине пронађено млеко разблажено водом с минималним процентом масноћа. Компанија којој је тада забрањен извоз у Србију ово је оправдала кваром машине у процесу пуњења.

Сања Бугарски, председница Савеза удружења одгајивача говеда, каже да је апсолутно тачно то о чему фармери говоре. О овоме је, додаје, разговарала и с колегама и из Хрватске и других држава где се такве ствари догађају.

– Не постоји лабораторија која би могла да открије све те технолошке процесе – како то раде и шта раде. То је нешто о чему се говори иако то не могу да докажем, нити је то мој посао. Ипак, немогуће је да вас производња млека кошта 56 динара, а да га ви после видите у трговинском рафу за 60 динара. Где су трошкови транспорта, радна снага, паковање, порез, зарада трговинских ланаца... То није млеко, нека каже ко шта хоће – истиче Бугарски.

Она каже да један део плагијата може да се детектује на основу правилника који се примењују у ЕУ и да је недавно о томе разговарала и с министром пољопривреде, тако да би контролом у Националној лабораторији такве ствари могле да се спрече.

Сања Бугарски каже да је ово изузетно комплексан проблем јер смо „дозволили пре двадесетак година да неко приватизује млекаре онако како није требало”.

– Фармери очигледно својом снагом нису могли у томе да учествују, али нам тада то нико није ни омогућио. Чињеница је да се прерадом млека не бави индустрија, прави прерађивачи, него фондови, који купују фабрике и препродају их. Њих интересује искључиво профит. Оног момента када је то дозвољено, направили смо себи велики проблем – каже Сања Бугарски.

Мали произвођачи немају никакве шансе, а истина је, истиче, да млекаре не зарађују на млеку већ на јогурту, павлаци, воћном јогурту и другим скупљим млечним производима.

– Млеко је основна животна намирница која мора бити у рафу, али индустрија на њему има минималну зараду, неисплативо им је и неинтересантно. Погледајте цене других млечних производа, то је кључно питање. Из млека узимају млечне масти и од тога праве милерам, путер и др. и ту су озбиљне зараде – сматра Сања Бугарски.

Она истиче како је једино сигурно да потрошачи купују домаће производе јер то јесте квалитетан производ, а не нешто препаковано.

 

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Не знам шта све могу радити у млекарама? Претпостављам да млеко које откупљују има више масти од оног које се продаје са 2,8%, а поготово од млека са малом количином масти. Само по том основу могу разблаживати млеко водом и имају уштеду. Исто тако узимањем масноће и других материја из млека добиће друге производе са добром ценом па и по том основу могу снзити цену оном што је остало од таквог млека. Тако да нису реална поређења цена млека свежег и прерађеног јер разлика квалитета је драстична.
Ni proizvodjači nisu nevinašca
Poznati imunolog iz Niša je predstavio javnosti čitav spektar negativnog uticaja na zdravlje unosom u telo moderne verzije mleka i mlečnih proizvoda. Za nevericu šta po njemu sve može izazvati mleko. Skeptični u početku ga pitasmo, pa otkud sada to kada smo svi, uključujući i njega odrasli na selu gde je kravlje mleko bila osnova ishrane? Nađite danas kravu na livadi kako pase travu - reče nam. Toga nema! Umesto ispaše danas na farmama se tove koncentratima, a toksine izbacuje kroz svoje mleko!
Milan
Ko je nekad u zivotu pio pravo kravlje mleko zna kakvo se djubre prodaje po trgovinama
Višnja
Добра количина квалитетног правог млека се извози у иностранство, а нама шта остане. И уосталом однос откупне цене млека и малопродајне је коректан. Него, много важније питање је шта је са месом!? Откупна цена живе ваге свињетине је око 150 динара максимално, а малопродајна је сад преко 500 динара, док је јунетина 50% скупља!! Где је ту тек логика и ко ту све краде и колико????
Bob Petrovich
У чланку се наводи да је најчешћи механизам додавање воде, па такав производ не садржи декларисан проценат млечне масти. не само то, примењује се двоструко крштење, прво се дода вода а онда се одузме масноћа да би се преварило мерење густине млека ареометром.
Dejan
Lako se doda masnoća. Naročito najjeftinija od palme... To je već posebna priča, ali isto vezana za kompletnu našu ishranu.
Земунац
Када сам ја био клинац у продавницама није било млека са мање од 3,2% млечне масти. Сада је стандард 2,8%, а оно од 3,2% је екстра масно(!?). Када видим да се продаје са 1,5%, 0,5%, па чак и 0% питам се шта би рекле наше бабе за то? Некада су кравље млеко разводњавали да би могли да га дају бебама, а сад не морају ни да се труде. Када видим да пише на паковању 0% мм сетим се оног цртаћа и сад би лик из цртаћа рекао: ''М-Л-Е-К-О чудан начин да се напише обојена вода!''.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.