Млеко се често фалсификује

Произвођачи у Србији и даље млеко продају по цени готово два пута нижој од производне, а упозоравају и да је ова намирница једна од оних које се најчешће фалсификују.

Власник велике фарме млечних крава Драгољуб Паја Милутиновић изјавио је за ТВ К1 да је откупна цена око 30 динара, а трошкови производње близу 60 динара. Права откупна цена требало би да буде на нивоу од 56 динара. То не можемо да добијемо од купаца, рекао је и додао да откупљивачи тврде да су им залихе превелике, али, како је нагласио, Србија не производи више млека него што јој је потребно.

Како је рекао, млеко је један од најчешће фалсификованих прехрамбених производа, а технолозима успева да произведу млеко коришћењем сурогата, увозних млечних масти, сурутке у праху.

– Тако се добија јефтино млеко, које тржни центри траже не би ли акцијама привукли купце – истакао је Милутиновић. Он је објаснио како је основа тог млека из штала произвођача у Србији, али да се од њега у даљем технолошком процесу праве велике количине производа.

– Купац то не може да препозна, потребне су озбиљне анализе. Тражили смо да на паковањима пише 100 одсто кравље млеко, а прихваћено је да евентуално буде истакнуто 100 одсто млеко из Србије – навео је овај власник фарме.

После упозорења да је сектор производње млека у Србији у тешком положају због ниских откупних цена, држава је најавила да ће премије за литар млека бити подигнуте са седам на 10 динара.

– Свака помоћ државе нешто значи, али док с купцима не договоримо праву цену млека, имаћемо озбиљан проблем – рекао је Милутиновић.

Стручњаци су и раније упозоравали да се млеко, као и мед и маслиново уље, може фалсификовати на различите начине у корист индустрија. Најчешћи механизам јесте додавање воде, па такав производ не садржи декларисан проценат млечне масти.

Такав пример недавно смо имали у Србији, где је у паковању произвођача из Босне и Херцеговине пронађено млеко разблажено водом с минималним процентом масноћа. Компанија којој је тада забрањен извоз у Србију ово је оправдала кваром машине у процесу пуњења.

Сања Бугарски, председница Савеза удружења одгајивача говеда, каже да је апсолутно тачно то о чему фармери говоре. О овоме је, додаје, разговарала и с колегама и из Хрватске и других држава где се такве ствари догађају.

– Не постоји лабораторија која би могла да открије све те технолошке процесе – како то раде и шта раде. То је нешто о чему се говори иако то не могу да докажем, нити је то мој посао. Ипак, немогуће је да вас производња млека кошта 56 динара, а да га ви после видите у трговинском рафу за 60 динара. Где су трошкови транспорта, радна снага, паковање, порез, зарада трговинских ланаца... То није млеко, нека каже ко шта хоће – истиче Бугарски.

Она каже да један део плагијата може да се детектује на основу правилника који се примењују у ЕУ и да је недавно о томе разговарала и с министром пољопривреде, тако да би контролом у Националној лабораторији такве ствари могле да се спрече.

Сања Бугарски каже да је ово изузетно комплексан проблем јер смо „дозволили пре двадесетак година да неко приватизује млекаре онако како није требало”.

– Фармери очигледно својом снагом нису могли у томе да учествују, али нам тада то нико није ни омогућио. Чињеница је да се прерадом млека не бави индустрија, прави прерађивачи, него фондови, који купују фабрике и препродају их. Њих интересује искључиво профит. Оног момента када је то дозвољено, направили смо себи велики проблем – каже Сања Бугарски.

Мали произвођачи немају никакве шансе, а истина је, истиче, да млекаре не зарађују на млеку већ на јогурту, павлаци, воћном јогурту и другим скупљим млечним производима.

– Млеко је основна животна намирница која мора бити у рафу, али индустрија на њему има минималну зараду, неисплативо им је и неинтересантно. Погледајте цене других млечних производа, то је кључно питање. Из млека узимају млечне масти и од тога праве милерам, путер и др. и ту су озбиљне зараде – сматра Сања Бугарски.

Она истиче како је једино сигурно да потрошачи купују домаће производе јер то јесте квалитетан производ, а не нешто препаковано.