Неизвесна приватизација електронских медија

Иако је остало свега три месеца да се оконча приватизација локалних електронских медија, како предвиђа Закон о радиодифузији, а рок је већ једном померан, велико је питање да ли ће се тај посао завршити до краја године. На такав закључак упућује и јучерашња, друга по реду јавна расправа коју је о овој теми организовало Министарство за културу.

Један од до сада уочених проблема јесте и страх гласила на језицима мањина да ће се у поступку приватизације угасити јер није извесно да ли ће будући власник имати слуха и интереса и за овакву врсту програма. Драган Јањић, заменик министра културе, подсетио је да два постојећа јавна сервиса имају програме намењене националним мањинама, као и да држава већ и сада испуњава своје обавезе у том погледу, али да не жели да се све сведе само на неки минимум. Иако се Закон о радиодифузији неће мењати, могуће су промене других закона и подзаконских аката како би се достигнути ниво права на информисање на језицима мањина не само задржао већ и унапредио. Смисао приватизације јесте да се држава искључи из медијске сфере, али нико не брани локалним самоуправама чак и кад нису власници да учествују у финансирању локалних медија кроз одговарајуће пројекте.

Иако постојећи закон не предвиђа постојање регионалних или локалних јавних сервиса, да таква идеја има бројне присталице показао је и јучерашњи скуп. Према мишљењу Миодрага Ђурића, покрајинског секретара за информисање, тај закон није водио рачуна о томе шта ће бити са медијима који су до тада били у власништву државе. По њему, пропуст је што није предвиђена могућност локалних јавних сервиса а што је посебан проблем за Војводину. Поједини учесници навели су да приватизација локалних електронских медија споро тече и зато што још нису додељене локалне дозволе за емитовање, а без тога потенцијални купци нису заинтересовани за одређене станице. Иако је пријављивање на конкурс РРА за локалне дозволе завршено пре три месеца, још се не зна ко ће и када добити фреквенције. Слободан Ђорић, члан Савета РРА, навео је да многе РТВ станице кандидати нису поднеле сву тражену документацију. Према његовим проценама, до краја октобра знаће се које би ТВ станице могле да добију дозволе, али кад је реч о радио-станицама ту је ствар неизвеснија јер је више кандидата. Када се узму у обзир рокови који прате конкурсну процедуру, као што су право на приговор емитера и друге, јављају се сумње да ли ће се цео поступак окончати до краја године, када истиче рок за приватизацију електронских медија.