Неопходно је повећати најниже пензије

После умањења и обустављања редовног усклађивања пензија од 2012. до 2019. године, смањивања пензија које су биле веће од 25.000 динара од 2014. до 2018, после укидања Закона о привременом уређивању начина исплате пензија, представници власти из дана у дан понављају тврдње о никада већим пензијама или највећим пензијама у историји Србије. У исто време ретка су обраћања јавности председника у којима се он не захваљује пензионерима на доприносу стабилизацији јавних финансија у Србији. Такво захваљивање је потпуно основано јер су сви пензионери, без обзира на то да ли су им у поменутом периоду смањиване пензије или нису редовно усклађиване, дали свој допринос јачању буџета. Друго је питање да ли су актуелне власти отклонила последице непотпуног усклађивања и смањивања пензија.

Пензије су од 2012. године увећаване/усклађиване за 27,4 одсто што није било довољно за очување њихове куповне вредности. Анализа у којој је примењена швајцарска формула од 2012. године показује да је требало да пензије од 2012 до 2020. буду усклађене за 53,9 одсто, што значи да су пензионери у Србији оштећени за око 26 одсто кад је реч о усклађивању пензија. Да је куповна моћ пензија умањена показује и упоређивање њене вредности исказане у еврима у 2012. и 202.1 године. Однос просечне пензија 2012. године од 24.408 динара или 214 евра према пензији у мају 2021. која је износила износила 29.376 динара или 248 евра показује говори о увећању за 34 евра. Када се зна да је инфлација у ЕУ у том периоду износила од 1,5 до 2,5 одсто годишње можемо закључити да је куповна вредност пензије у мају 2021. године у односу на 2012. годину, умањена. То знају сви пензионери у Србији и то не могу прикрити нити покрити повремена једнократна предизборна новчана давања. Спином о „никада већим пензијама” не може се прикрити бедан социјално-економски положај преко милион пензионера у Србији.

У посебно тешком положају је око 600.000 особа чије су пензије мања од 20.000 динара што је и граница сиромаштва у Србији. Животно је угрожен највећи број пољопривредних пензионери који због старости и болести нису у могућности да радом увећавају своје приходе. Изговори како нису довољно уплаћивали у Фонд пензијско-инвалидског осигурања су бесмислени, а нико не говори о томе колико су уплаћивале особе које остварују право на националну пензију. У свим државама постоји категорија гарантоване или најниже пензије и држава дотацијама из буџета обезбеђује потребан минимум за преживљавање.

Линеарном исплатом увећања уз пензију пензионерима којима су пензије мање од 34.000 не решава се проблем јер они који имају мале пензије добијају најмање. Исплата увећања уз пензију, новчане помоћи свим пензионерима у 2020. и 2021. години и најављена исплата помоћи од 20.000 пред парламентарне изборе у 2022. години показују да новца има, али се он погрешно користи. Очигледно се на такав начин настоји да смањи незадовољство осиромашених пензионера и купи њихова подршка на изборима. Изменама члана 76. Закона о ПиО о висини најниже или гарантоване пензије на уставан начин би се увећале пензије само онима којима су пензије мање од 20.000 динара, па би тек тада део пензионера у Србији могао да каже да су им никада веће пензије. Потребних око 40 милијарди динара годишње за то има и да укупно издвајање за пензије у Србији не буде веће од 11 одсто бруто друштвеног производа Србије.

Без повећања најниже пензије, ванредног усклађивања пензија и накнаде штете пензионерима којима су пензије смањиване највећи број пензионера ће само сањати никада веће пензије и златно доба!

Јован Тамбурић,
председник Удружења синдиката пензионисаних војних лица Србије